Да би једна четворочлана породица у БиХ могла нормално живјети у данашње вријеме неопходна су минимална мјесечна примања, односно кућни буџет од бар 3.800 конвертибилних марака.Показује ово проста математичка рачуница, узимајући у обзир вриједност потрошачке корпе у мају ове године, али и додатне трошкове које једна овдашња породица направи, а да би себи обезбиједила минималне, а нормалне услове за живот.

Вриједност синдикалне потрошачке корпе тренутно износи 2.500 марака, а она подразумијева трошкове прехране, становања и комуналних услуга, текуће одржавање домаћинства, трошкове куповине одјеће, обуће и хигијене те ставки - превоз, образовање и култура.

Ако овоме додамо и минималне трошкове једног седмодневног одласка на море или планину, ваннаставне активности дјеце и евентуалне кредитне обавезе - долазимо до поменуте своте. У данашње вријеме вјероватно нема породице која нема бар један кредит, да ли онај за куповину стана или аутомобила или неки потрошачки.

Дефиниција

Приликом ове анализе узели смо у обзир и трошкове спремање зимнице, породичних славља и слава, али и кафанску и роштиљску причу, које су дио наше културе. Као нормалну ставку рачунали смо и трошкове породичног одласка, бар једном у 15 дана, на ручак или вечеру у неки од ресторана. Претпоставили смо и да ова породица има само један аутомобил.

Када се подвуче црта, долази се до износа од минимално 3.800 марака који је једној четворочланој породици са двоје дјеце потребан за нормалан живот. И са овом свотом новца нема мјеста луксузирању и разбацивању, као што је, примјера ради уживање у дуванском диму.

Људи, односне породице које све ово могу да приуште сматрају се средњим сталежом. У преводу то су породице које без проблема могу подмирити мјесечни трошак потрошачке корпе, али им остане и нешто новца за друге нормалне животне трошкове и потребе, што наравно не подразумијева куповину јахти или одлазак на Хаваје.

Према Кембриџ рјечнику, средња класа је друштвена група коју чине обични људи који имају добре послове и нису ни богати, ни сиромашни. Има још разних дефиниција, али све дијеле један именилац - обични људи који су што даље од било каквих екстрема, не нагињу ни плус, ни минус.

Иначе, да би нека породица имала тај статус, у случају БиХ, онда би требало да испуни сљедеће услове - да је обоје супружника запослено са факултетском дипломом, по могућности у електро, финансијском или ИТ сектору, у којима се просјечна мјесечна примања крећу од 1.800 до 1.900 марака. Друга опција - да се један, или оба супружника баве приватним послом. Наравно успјешно. Трећа - да је бар један од брачних партнера професионални политичар, директор у некој државној институцији или добростојећем и успјешном приватном предузећу. И на крају четврта - комбинација, прве, друге и треће.

Ход кроз маглу

Колико је таквих породица у БиХ? Нажалост, таква истраживања су налик оним о НЛО, али ако знамо да је просјечна плата код нас око 1.270 марака, онда је закључак врло јасан - врло мало.

Колико? Тешко је рећи без анализе која би обухватила једну већу анкету спроведену међу породицама. Али оно што ипак указује на то да ситуација није нимало ружичаста, напротив, јесте податак да од укупног броја запослених у БиХ чак половина не може зарадити плату већу од 1.000 марака. Тим и таквим породицама, чак и у случају да обоје раде, недостаје минимум 2.000 марака да би могле нормално живјети, по стандардима средње класе.

Претходна рачуница о минималним трошковима за нормалан живот донекле се поклапа и с оном с портала “Нимбео”, који се бави израчунавањем животних трошкова једне просјечне породице у свијету.

Економско благостање

Да ситуација није нимало ружичаста у БиХ, опхрваној политичким блокадама и “ратовима”, указују и недавно објављени подаци о економском благостању, који се израчунава на основу БДП-а по глави становника. Он је у БиХ далеко испод свјетског просјека, мањи за око 60 одсто, а случају европског, подаци су још поразнији. Према подацима Међународног монетарног фонда, БДП по глави становника у БиХ креће се око 8.200 долара, што је далеко мање од свјетског просјека, који износи 13.440. Та разлика је још већа уколико се направи поређење са “напредним економијама”, у којима се он креће чак око 55.540 долара.

Када је у питању БиХ, они су дошли до податка да је то 3.460 марака (без трошкова становања). Према подацима с овог портала ови мјесечни трошкови у Словенији, без трошкова становања, износе 4.860 марака, Хрватској 4.480, Црној Гори 3.960, Србији 3.770, а Сјеверној Македонији 3.000.

Упоређујући то са просјечним платама у овим државама закључак је да су Словенци у далеко најповољнијем положају. Највећа просјечна плата исплаћена у земљама бивше СФРЈ је управо у овој земљи и она тренутно износи око 1.420 евра. У Хрватској је око 1.000, Црној Гори 757, Србији 729, а Сјеверној Македонији 568 евра.

Оно што забрињава, али и угрожава ионако мали проценат средње класе код нас, а која би по неком правилу требало да буде носилац развоја друштва, у сваком погледу, јесте да је потрошачка корпа у посљедње двије године поскупјела за више од 500 марака, односно за око 30 одсто, док су плате у исто вријеме скочиле за двадесетак одсто.

То значи да је то само у посљедње двије године у доброј мјери додатно угрозило стандард великог броја грађана, па и оних који су до 2021. године имали колико-толико нормалан живот.

Нестанак

Указује на ово и бањалучки социлог Душко Вејновић, наводећи да сматра да у БиХ готово да и нема средње класе, да је она готово ишчезла те остала само у траговима и да већина грађана једва саставља крај, с крајем.

Како каже, у тешким и неизвјесним временима, изазваним прво пандемијом, онда енергетском, финансијском и економском кризом, све више домаћинстава у БиХ принуђено је да креше своје трошкове по готово свим кућним ставкама. Према неким процјенама чак двије трећине грађана мораће да направи велике и болне резове по животни стандард.

- Осиромашење је галопирајуће. Све више је оних који се по стандардима Уједињених нација налазе на ивици сиромаштва. Људи са стране, који неким послом дођу овдје чуде се како ми, с обзиром на висину личних примања и трошкове живота, уопште успијевамо да животаримо, јер ријетке су породице које могу да обезбиједе мјесечни кућни буџет од 4.000 марака. Власти у БиХ стога морају што озбиљније да се посвете практичном побољшању стандарда грађана и да забораве на испразно политиканство. Они треба да буду свјесни да је постојање средње класе услов за општи напредак државе, али и да грађани не могу живјети од вербализма и испразне реторике - поручио је Вејновић.

Истакао је да све ово утиче на све већи одлазак младих, али и све мањи број нових брачних парова и новорођене дјеце, јер постоји страх од финансијских обавеза који са собом носи живот у брачној заједници, поготово због малих плата, а све већих животних трошкова.

- То се мора што прије промијенити, иначе од нас неће остати ништа. Нема средње класе, нема напретка, нема наталитета, нема државе - каже Вејновић.

Пише: Вељко Зељковић