На крају протекле године у Републици Српској дјеловало је 3.008 страних фирми, што је у односу на први дан 2024. године више за 287, међутим, поредећи са годином раније, лани је отворен мањи број фирми које су у рукама иностраних власника.

Према подацима Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ), 1. јануара 2023. године у Српској је било пријављено 2.418 страних фирми, док их је на крају године било 2.721.

Тако је у прошлој години највише страних фирми основано у Бањалуци, и то 214, а затим слиједе Бијељина, Лакташи и Источна Илиџа.

Најчешће дјелатности страних фирми које су лани отвориле своја врата у Српској су савјетовање које се односи на пословање и остало управљање, рачунарско програмирање, неспецијализована трговина на велико, производња електричне енергије и инжењерске дјелатности и с њима повезано техничко савјетовање.

Перо Ћорић, предсједник Привредне коморе Републике Српске, истиче да су све инвестиције добродошле, па тако и стране, које, како каже, поправљају привредну слику Републике Српске и повећавају укупне приходе.

- С те стране треба поздравити стране инвестиције, мада ја више волим да се подржавају домаћи инвеститори - каже Ћорић за "Независне новине".

Он додаје да би било добро да је међу страним инвестицијама више производних, које би запослиле више радника и доносиле нове технологије, него консултантских.

- Добро је и њих да има, али више бих волио да су то производне фирме које се могу видјети директно на дјелу, које ће донијети нове технологије, које ће донијети нове производе, које ће запослити што више наших људи и на тај начин унаприједити технологије и људске ресурсе - објашњава Ћорић за "Независне новине".

Да су у недостатку домаћих инвестиција добре и стране, сматра економиста Марко Ђого и наглашава да предност даје домаћим инвестицијама.

- Теоретски гледано, највећа економска добит је кад домаћа компанија инвестира јер ће она и задржати добит овдје, а када инвестира странац, он ипак инвестира да би остварио добит коју ће у неком тренутку однијети. Али, у недостатку домаћих инвестиција, добре су и стране - каже он и додаје да страним компанијама не треба давати услове који су много бољи од услова који се пружају домаћим компанијама.

Ђого наводи да се економија Српске након рата доста ослањала на страни капитал, који је требало да је трансформише.

- Сад, наравно, ту постоје одређене разлике, имате велике стране фирме које заиста имају велики утицај на локалну економију, а имате и нешто што се води као страна фирма, рецимо, када дође држављанин или држављанка сусједних земаља и овдје се бави угоститељством или отвори фризерски салон, и то се код нас води као страна инвестиција. Нису све стране инвестиције подједнако важне - објашњава он за "Независне новине".

Додаје да не треба исто третирати када нека фирма из окружења отвори своје представништво како би, на примјер, себи олакшала пословање и компанија која је из веће и даље земље и која, да би отворила нешто, треба да уложи озбиљнији капитал и треба да има јачи мотив да би пословала.