Да би једна породица данас купила стан у Бањалуци од рецимо 60 квадратних метара требало би да дигне кредит од минимум 220.000 марака те да у наредних 20 година сваки мјесец на име рате издваја 1.390 марака од плате или из заједничког кућног буџета супружника.
До ових података се може доћи ако се погледају тренутне цијене нових станова у Бањалуци те кредитни услови банака. Просјечна цијена квадрата износи око 3.700 марака. Оне су далеко веће у центру града и на такозваним атрактивним локацијама. У тим случајевима иду чак и до 6.500 марака, иако се у неким дијеловима града, забаченијим, могу наћи и за 2.800.
Ефективна каматна стопа износи око 4,9 одсто, што значи да уколико се подигне кредит од 220.000 марака за куповину 60 квадрата - на име рата, поред главнице, биће неопходно издвојити и 120.000 марака камата. Када се подвуче црта укупни дуг износи 340.000, а двадесетогодишња мјесечна рата око 1.390 марака.
КАЛКУЛАЦИЈЕ
С обзиром на неписана правила банке да они који дижу овакве и сличне кредите могу се задужити у висини једне трећине, а у неким случајевима, када они који траже кредит раде у некој од јавних институција и до половине мјесечних примања, то у преводу значи да би лична примања оних који улазе у ту причу требало да се крећу од минимум 3.000 до 5.000 марака.
Како је број тих у Републици Српској изузетно мали, не износи више од десет одсто, не остаје ништа друго него да се супружници финансијски удруже. Међутим и тада је питање колико су материјално способни за ову животну авантуру, јер за куповину поменутог стана, математички гледано, неопходно је 157 просјечних плата у Српској.
Ако погледамо посљедње званичне податке да од 280.000 запослених у Републици Српској, више од 170.000 радника прима плату мању од просјечне која износи око 1.400 марака, онда се може закључити да за добар дио грађана па и саме Бањалуке пројекат куповине стана представља немогућу мисију. Онда не би требало да чуди што се у Бањалуци ипак највише и најчешће купују мањи станови од 35 до 45 квадратних метара.
НЕМОГУЋА МИСИЈА
Рачуница показује да је у овом случају неопходан кредит од 122.000 до 166.000 марака. Мјесечна рата кредита, с периодом отплате од 20 година, износи између 778 и 1.000 марака. Кућни буџет породице у овом случају требало би да износи минимално 2.300 марака, да би се могле бар дијелом подмирити неке од основних животних потреба.
Оно што је интересантно јесте то да се од укупног броја продатих станова у Републици Српској, на Бањалуку односи једна трећина. Показало се и да млади брачни парови који купе стан у данашње вријеме, углавном имају и условно речено "малу помоћ" са стране, од родитеља, који зарад будућности своје дјеце продају очевину или неку другу некретнину.
Уколико нека породица сматра да је кредит велика обавеза и терет и одлучи се на штедњу како би прикупила рецимо 140.000 марака, за станчић од неких четрдесетак квадрата у Бањалуци, требало би да у наредних 10 година за ту намјену са стране оставља бар 1.150 марака мјесечно.
МОГУЋЕ ОЛАКШИЦЕ
Економисти и они који се баве некретнинама сматрају да ниже цијене станова нису на помолу. Сматрају чак да би могло доћи до новог раста. Оно што би колико-толико требало олакшати куповину крова над главом јесте уколико се на нивоу БиХ усвоји Закон о допунама Закона о порезу на додату вриједност, којим се предвиђа поврат ПДВ-а држављанима БиХ са сталним мјестом пребивалишта при куповини првог стана.
То значи да би станови у новоградњи требало да "појефтине" око 14,5 одсто или преко 29.000 марака за стан укупне вриједности од 200.000 марака са ПДВ-ом. Ово је предложено јер се анализом ефекта оваквих мјера у земљама региона доказало да су наишло на позитивне ефекте на становништво и економију. Поред тога, на овај начин и цијена станова била би далеко приступачнија него данас.
БИЈЕЉИНА И ДОБОЈ
Бањалука је иначе, заједно са Требињем, најскупље мјесто за куповину стана. Просјечна цијена квадрата у новоградњи у Требињу креће се око 3.500 марака. На неким мјестима она иде и преко 5.000 марака.
Резултат је то велике потражње због саме локације овог града, близине мора, медитеранске климе и броја сунчаних дана. Купци су, у највећем броју случајева, људи са стране, углавном из Америке, Канаде, Њемачке, Холандије и Аустралије.
У свим осталим срединама цијена квадрата је далеко мања од оних у Бањалуци и Требињу. Примјера ради, у Источном Сарајеву она се креће око 2.500 марака за један квадрат, што је за око 30 одсто мање од Бањалуке. За стан од 60 квадрата неопходно је издвојити око 150.000 марака, односно дигнути кредит у том износу. Мјесечна рата на 20 година, износила би 948 марака.
Квадрат стамбеног простора у Бијељини се креће око 2.400 марака, док у самом центру иде и до 4.000. У Добоју просјечна цијена иде око 2.600, а Теслићу 2.000. За куповину неког нормалног стана за трочлану или четворочлану породицу у неким од поменутих средина неопходно је бар 120.000 марака, односно 85 просјечних мјесечних плата.
Европа и ми
Раст станоградње, али и продаје присутан је не само у Републици Српској, односно БиХ, већ и у осталим земљама регије. Економисти то објашњавају тиме што људи са ових простора, а који раде негдје вани, све чешће одлучују да новац сачувају улагањем у неку од некретнина у домовини. Интересантно то није случај у већини земаља Европске уније, гдје је забиљежен велики пад инвестиција у области грађевинарства од чак 30 одсто.
Њемачка и Британија
Да би једна њемачка породица купила пристојан стан од 80 квадрата мора зарађивати бар 8.000 евра мјесечно. Израчунали су ово поједини њемачки медији, наводећи да са тренутним цијенама некретнина и каматним стопама неко ко жели купити стан од 80 квадратних метара у великом граду мора зарађивати између 8.000 и 10.000 евра нето мјесечно.
Већина оних који желе да купе кућу или стан у Великој Британији сматра да је власништво над некретнином резервисано за елиту. Млади Британци због тога одлучују да живе са родитељима или да изнајме стан у немогућности да купе властити. Скоро сви испитани купци који су први пут купили некретнину штедјели су за депозит, за шта им је у просјеку требало четири и по године.