Љубав Српкиње и аустроугарског официра у вријеме ослобођења Сарајева

06.11.2024. 19:10
13
ИЗВОР: katera.news

Ова кратка прича о славним Чесима, 105 годинa од ослобођења Сарајева, посвећена је двојици великих људи, једној храброј жени и једној огромној љубави.

Инжeњер Јозеф Долечек, био је официр аустроугарске војске распоређен на војну службу у Сарајево. Овај Чех, широке словенске душе, разликовао се од осталих војника по односу према домаћем становништву. Поготово према Србима.

У јесен 1914. године, након побједа на Церу и Колубари, српска и црногорска војска кренуле су у силовиту контраофанзиву и стигле надомак Сарајева. Долачек је распоређен на изградњи и утврђивању линија одбране Сарајева.

Јахао је сваки дан са Шиљатог Брда, преко Дрљевца па на Глог, гдје је била смјештена аустроугарска касарна. Обилазио је линију која је била окренута ка Романији односно истоку и Србији. Даље се линија пружала преко Хреше и Булога, ка Требевићу...

  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика

Српски напади су одбијени, а локално становништо се почело навикавати на војнике и официре који су били смјештени у касарни. По својој уљудности и култури издвајао се инжењер Јозеф Долечек. Пролазећи један дан кроз село Дрљевац, замолио је сељаке поред којих је прошао за мало воде.

Међу њима је била Милица, из домаћинске куће Тадића. Она је додала Јозефу воду, погледи су се срели, а срца препознала. Официр се уљудно захвалио и одјахао даље. Но, мисли су му се узбуркале, те је одлучио да сваки сљедећи дан жедан пројаше кроз Дрљевац. Сретао је из дана у дан Милицу и љубав се родила.

Љубав аустроугарског официра и инжењера и “паганке“, како су православце називали војници, није наишла на одобравање код осталих официра. Сматрали су да је испод части да један аутроугарски официр ожени „паганку“.

Након једне жешће расправе и увреде која је пала, Јозеф излази на двобој са мађарским официром. Био је хитрији и изашао је као побједник у двобоју, али је тада донио одлуку о напуштању војне службе.

Прије него што је српска војска, 6. новембра 1918. године, прешла преко ровова и утврђења на којима је радио, Јозеф је већ био срећно ожењен Милицом. Док је Друга Армија предвођена војводом Степом Степановићем марширала обалом Миљацке, која ће касније понијети име славног српског војсковође, њих двоје су срећно живјели на њеном имању на Дрљевцу.

Убрзо се пресељавају у Београд гдје Јозеф , као врстан инжењер, оставља значајан траг. Доста је значајних објеката и мостова који су захваљујући Дрљевачком зету завршавани у рекордном року. Јозеф је умро 1933. године, а он и Милица иза себе су оставили насљедника сина Рајка.

Рајко Долачек био је свјетски познат универзитетски професор, ендокринолог, који је рођен у Прагу 1. јуна 1925. године и крштен у Православној цркви. Студије медицине започео је у Београду, а завршио на Карловом универзитету у Прагу.

За вријеме Другог свјетског рата, у окупираном Београду, био је илегалац Равногорског покрета. У Чехословачкој је имао своје емисије на државној телевизији. Своју људску величину и љубав према српском народу, показује за вријеме одбрамбено-отаџбинског рата, демантујући лажи које су пласирали западњаци о Србима и карактеру рата.

Мноштво је снимака, документарних филмова и књига које свједоче тој борби. Надљудски је помагао свом народу, а и својим Тадићима и духовно и материјално. Умро je у Прагу у децембру 2017. године, а иза себе је оставио сина Бранка. 

Тужно би било, кад су већ остали трагови ровова и утврђења, да не остане траг о великој љубави Јозефа и Милице. Као и спомен на њиховог сина.

Можда Долачеци један дан добију и неку од улица у нашем граду, а до тада их се сјећајмо кроз старе фотографије и приче.

  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика
  • Слика

Аутори: Александар Костовић и Александар Цинцар

Коментари 13
  • Generic placeholder image
    Xx 07.11.2024. 09:38
    Bravo Bobo,istina je naša loza nastavlja da se širi.
    Pozdrav za sav narod dobre volje.
    SLAVA BOGU......
  • Generic placeholder image
    Boba 06.11.2024. 20:36
    Samo da se nadovezem sa jednom divnom vijesti na ovaj tekst.
    04.septembra ove godine,rodio se jos jedan Rajkov potomak.
    Rajkov sin Branko,postao je otac cetvrtog djeteta kojem je dao ime po djedu Rajku.Tako da se loza nastavlja na najljepsi moguci nacin
  • Generic placeholder image
    Krle 06.11.2024. 20:34
    Vojvoda iz očiju ti zlo i mržnja viri, nisu takvi Titovi pioniri. Generališeš stvari, nisu svi vojnici Crno-žute monarhije isti, u ratu neki su činili zločine, a nek ne. Tako da ne možeš sve trpati u isti koš. Ni po ljudskim ni po Božijim zakonima.
  • Generic placeholder image
    Ре :за потомке аустроугарских кољача 07.11.2023. 23:19
    Na jednoj slici, snimljenoj u selu Lešnici, videlo se više od 100 žena i dece, lancima zajedno povezanih, s glavama odsečenim i nabacanim na posebnu gomilu. U Kravici su starci, žene i deca bili mučeni, a onda iskasapljeni. U Jermenovcu je 50 osoba bilo saterano u jedan podrum i živo spaljeno... U jednu kuću uterali su 100 građana Prnjavora, pa ostatak naterali da stanu jedno uz drugo i vezali ih konopcima. Onda su kuću zapalili, a ubijali one koji su pokušali da pobegnu – citira Ridov zapis
  • Generic placeholder image
    Xx 07.11.2023. 08:46
    Samo jos da zamolim autore naslova,u vezi podatka o smrti Josifa.Naime 1933.godine je umro Rajkov djed a otac Josif 1974.godine.Hvala vam na ovoj divnoj riznici.Samo oni koji su ih poznavali znaju kakvi su to bili rodoljubi.
  • Generic placeholder image
    Xx 07.11.2023. 07:56
    Sam naslov govori ISTINU ,o ovom bracnom paru,zaista su se voljeli do poslednjeg daha u svome zivotu.Njhov sin je volio RS i posjecivao je do 20.12.2017.kada je preminuo.A vi lajavci,vojvode doprinesite koliko je Rajko Dolecek za RS ja cu biti srecna.Inace mi je bio stric i Bog dusu da mu prosti.
  • Generic placeholder image
    Заворањ 06.11.2023. 19:00
    Војвода је показо личну карту самим тим што се држи азбуке.
    То говори подоста о њему.
    Вјерујем да ће понеко да то нема никакве везе. Тачно, нема ако се стално желиш налазити у зони конфора и прескакати ограду ђе је најнижа.
    Текст тумачи свако са своје стране, и говори о својим вриједностима.
    Сложио би се са Војводом да љубав наведене ђевојке није био у хармонији са вриједностима родољубља, и српске жртве већ личне, усудио би се рећи и материјалне природе.
    Шта је било са сином касније не мислим да је било до мајке. Друге околности су преовладале. И још бих додао да нисам поднио жртву коју је војвода, али цијеним његову жртву.
    Да није било таквих као он, са свим својим манама, да ли би било темеља Р Српске.
  • Generic placeholder image
    Војвода 07.11.2022. 11:28
    За брата љубета, ја сам борац прве категорије у рату од 18 године тј априла 1992,исто као и мој покојни отац. Реци ти о себи штогод
  • Generic placeholder image
    Ljubiša 07.11.2022. 09:59
    Volio bi vidjeti šta ovaj "Vojvoda" ima reći o sebi. Koje li su njegove zasluge? Lako je biti Vojvoda na internetu...
  • Generic placeholder image
    Војвода 06.11.2022. 20:00
    Неки то не схватају али то је био официр војске која је починила страшне злочине у Србији,Мачви и Шапцу као и самом Сарајеву над српским народом у првом рату. Безбели он мазио и пазио србе. Они као и да за Видовдан дадоше неки ултимату и после нападоше Србију. Е у тој армији ти је био тата од тог твог Рајка. Што не пребеже у Српску војску ради љубави.
  • Generic placeholder image
    Tadic 06.11.2022. 19:46
    Рајко Долечек рођен је 1. јуна 1925. године у Прагу у породици Јозефа и Милице (Тадић) Долечек. Његова мајка је била Српкиња из Босне, тачније са Романије, док му је отац био Чех. Крштен је у Православној цркви. Годину дана након рођења Рајка, породица се преселила у Београд гдје је отац био представник чешке фирме ЧКД. У Београду Рајко је прво похађао чешку Масарикову школу, а затим 1938. године је прешао у српску гимназију, коју је завршава у августу 1944. - два мјесеца прије ослобођења Београда. Као деветогодишњак био је на сахрани краља Александра I. Како у то вријеме Београд није имао довољно смјештајних капацитета у кући Долечекових (кућа Долечекових се налазила у Бирчаниновој улици насупрот војне академије) су боравила два чехословачка официра пуковници Plasse и Malého. Рајку је овај догађај остао у сјећању јер је од једног добио пушку за "швабе" односно Нијемце, а од другог официра тенк. Пуковника Малеха су нацисти стрељали током рата.[2]

  • Generic placeholder image
    Tadic 06.11.2022. 19:34
    Vojvoda,procitaj biografiju njihovog sina Rajka pa onda komentarisi
  • Generic placeholder image
    Војвода 06.11.2022. 19:08
    Овакве женске особе су у Београду после ослобођења у најбољу руку шишали на нулу, ако су имале среће. Данас им по други пут овај портал посвећује чланак. Као да се ради о Милунки Савић. Мора да је нечија баба
Повезане вијести
Ратни пакао у облацима Кајмакчалана Ратни пакао у облацима Кајмакчалана
На Крфу почело обиљежавање 106 година од искрцавања српске војске На Крфу почело обиљежавање 106 година од искрцавања српске војске
Сјећање на седам српских јунака који су животима одбранили Војковиће, Грлицу и Крупац Сјећање на седам српских јунака који су животима одбранили Војковиће, Грлицу и Крупац
Најчитаније
  • Југославија је 1972. због великих богиња вакцинисала 18 милиона људи у неколико седмица
    14h 25m
    6
  • Милутин Миланковић, српски научник који је задужио свијет
    14h 50m
    2
  • Поскупљује кафа у локалима
    15h 45m
    2
  • Мушкарац затечен у крађи аутодијелова
    7h 1m
    0
  • Урошу Блажићу 20 година робије за убиство девет људи
    12h 44m
    4