Посједовање аутомобила требало би да буде нешто што је уобичајено, а не луксузно.

Међутим, да би зарадио за један полован аутомобил, радник у Србији, који зарађује просјечну плату, требало би да ради дуже од годину дана – и да за то одваја и штеди цијелу плату. С друге стране, у окружењу до аутомобила стижу брже, па је у Црној Гори потребно мјесец мање у односу на радника у Србији.

Нова С, како би провјерила колико је у пракси тешко приуштити аутомобил од плата које зарађују грађани Србије и региона, израчунали су колико је просјечних плата потребно за куповину половног возила, с обзиром на то да ријетко ко може да приушти ново.

Међутим, треба имати на уму да би ова рачуница значила да купац неће трошити ни динар/евро плате на било шта друго, него ће све што заради штедјети за аутомобил.

Ствари су, у пракси, ипак мало другачије, поготово када се у обзир узме чињеница да су цијене свих неопходних намирница превисоке, те да и ако би потенцијални купац могао да одваја цијелу плату са стране јер, примјера ради, живи са партнером, живот двије особе од једне плате би се свео на пуко преживљавање.

Такође, провјерили су и колико треба да раде грађани Црне Горе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Мађарске, Румуније, као и Словеније, како би купили аутомобил исте вриједности.

У Србији се аутомобил “заради” за 14 мјесеци

Прије свега, просјечна плата у Србији је у октобру била око 86.000 динара, односно приближно 730 евра, што је уједно и најсвјежији податак о просјечној заради. С друге стране, према подацима сајта Половни аутомобили, из септембра прошле године, просјечна цијена путничког аутомобила старости до 20 година износила је око 10.000 евра. То значи да грађанин Србије који ради за просјечну плату, за овакав аутомобил би морао да ради 14 мјесеци. Дакле, ако би сваки динар своје плате одвајао и штедио за куповину половног аутомобила, требало би му дуже од годину дана.

У Црној Гори потребно мјесец дана мање, само у БиХ се за кола ради дуже

Када је ријеч о државама региона, почећемо са Црном Гором, у којој је просјечна плата нешто већа него у Србији, 800 евра. То значи да ће Црногорац, који све што заради одваја за аутомобил, возило од 10.000 евра моћи да приушти за 13 мјесеци. То је мјесец дана брже у односу на Србију.

Када је ријеч о Хрватској, просјечна плата износи скоро 1.200 евра, што значи да ће Хрват са овом зарадом који крене да штеди данас, аутомобил од 10.000 моћи да купи за девет мјесеци, а то је пет мјесеци брже у односу на Србију.

Ако би комшија из БиХ хтио да купи аутомобил који кошта 10.000 евра, за то би му требало још више – јер је просјечна плата у Босни и Херцеговини 655 евра. Дакле, радник који у БиХ прима просјечну плату, за ауто ове вриједости требало би да ради око годину и четири месеца.

Потом, на ред долази Мађарска, у којој просјечна плата износи око 1.010 евра, што значи да се за аутомобил новац сакупи за 10 мјесеци.

Нешто дуже од Мађара, мораће да ради Румун – са просјечном платом од 944 евра, за кола од 10.000 мораће да ради, и само за то одваја новац, наредних 11 мјесеци.

Што се тиче Бугарске, у којој просјечна плата износи око 822 евра, за куповину аутомобила потребно је 13 мјесечних плата.

За крај, ту је Словенија у којој просјечна плата износи 1.435 евра, па је јасно да од свих земаља које су нам близу, један просјечан Словенац треба да ради најмање како би себи купио аутомобил до 10.000 евра. Наиме, он ће након седам месеци моћи да купи половни ауто ове вриједности.