Број издатих рецепата за лијекове за смирење и антидепресиве током прошле године већи је у односу на број издатих рецепата за ове лијекове годину дана раније, показују подаци Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Тако су љекари грађанима Српске прошле године издали 153.389 рецепата за лијекове за смирење и 167.216 рецепата за антидепресиве, а укупан трошак за ове лијекове прешао је суму од три милиона КМ, те је укупно прописано 320.605 рецепата.

- Међу лијековима за смирење најчешће се прописује алпразолам, а од антидепресива серталин - истакли су у ФЗО РС.

Додали су да су у 2022. години прописана 157.954 рецепта за антидепресиве, док је трошак Фонда за ове лијекове износио око милион КМ.

- Када је ријеч о лијековима за смирење, прописано је 148.529 рецепата, а трошак је износио око два милиона КМ - рекли су из Фонда здравственог осигурања Републике Српске.

Додају да су лијекови који дјелују на нервни систем међу најпрописиванијим, тачније налазе се на трећем мјесту.

- У укупној потрошњи лијекова на рецепт у посматраном периоду, трошкови за лијекове који дјелују на нервни систем чине 4,9 одсто - појаснили су из ФЗО РС.

Како су рекли, Фонд здравственог осигурања Републике Српске финансира лијекове који дјелују на нервни систем, односно лијекове за смирење и антидепресиве, који се налазе на листи лијекова ФЗО РС који се издају на рецепт.

- Осигурана лица која су ослобођена плаћања партиципације за лијекове са листе А не плаћају ништа, док остали плаћају партиципацију. За лијекове на листи Б сви осигураници плаћају партиципацију у износу од 50 одсто - без изузетка - закључили су из ФЗО РС.

Ове бројке не изненађују ни Јадранку Станковић, специјалисту психијатрије и системског породичног психотерапеута, која је рекла да постоји низ разлог због чега је повећана употреба ових лијекова.

- Боља свјесност људи да потраже адекватну помоћ, да се не лијече на неке своје начине, у смислу узимања алкохола или неких лијекова за смирење на своју руку, зато што су примијетили одређене промјене расположења, него се лијече антидепресивима, што је исправан начин - рекла је Станковићева.

Додала је да је повећан прилив пацијената са реактивним стањима, попут анксиозности и промјене расположења.

- Анксиозност која дуго траје сигурно развија и одређене клиничке моменте, што захтијева да људи затраже помоћ психијатра - рекла је Станковићева.

Истиче да је то утицало да дође до повећања употребе антидепресива.

- Сигурно је да је дошло до повећане потражње и употребе, јер ми постављамо све више дијагноза гдје морамо укључити терапију која подразумијева антидепресиве, а све с циљем да би помогнемо нашим пацијентима - појашњава Станковићева.

Како је рекла, у посљедње вријеме све је више младих који се обраћају психологу, али и психијатру.

- Повећан је број младих који се јављају, и то је с једне стране позитивно, јер они нису у стигми да сматрају да је беспотребно потражити помоћ психолога и психијатра. Наиме, те млађе генерације се лакше одлучују да дођу на преглед, на разговор, по савјет, да се направи процјена да ли је потребна терапија или психотерапија - рекла је Станковићева.

Према њеним ријечима, уродио је плодом рад на промоцији менталног здравља, као и повећан број центара за ментално здравље.

- Млађи људи лакше траже помоћ психолога, али и психијатра - закључила је Станковићева.