Мале хидроелектране – безначајна корист и огромна еколошка штета, тако у неколико ријечи ефекат који мале хидроелектране имају на енергетски сектор и животну средину описују стручњаци, позивајући се на студије рађене у Европској унији и у Србији.

- Ви кад захватите воду, па је водите неколико километара кроз цијеви, па је пропустите кроз турбине и вратите у водоток, не продукујете никакво загађење, али они који заговарају изградњу малих хидроелектрана избјегну да кажу да то одвођење воде потпуно уништава живот, односно чини екоцид у тим водотоцима - за Радио Слободна Европа (РСЕ) објашњава декан Шумарског факултета Универзитета у Београду Ратко Ристић, који је са групом професора тог факултета у октобру 2018. урадио студију "Мале хидроелектране деривационог типа: безначајна енергетска корист и немјерљива еколошка штета".

И док је у Србији изграђено 110 малих хидроелектрана (МХЕ), а планирана изградња укупно 856, према катастру Електропривреде Србије, студије рађене у Европској унији и Србији указују на негативан утицај које мале хидроелектране имају на животну средину.

Управо због штетног утицаја на животну средину и уништавања природе, у Европи је срушено око 400 малих хидроелектрана док је у Сједињеним Америчким Државама од 1993. до 2017. године срушено више од 1.000 објеката, наводи се у студији Шумарског факултета у Београду, у којој се позивају на извјештаје организација за заштиту животне средине riverwatch.eu и americanrivers.org.

Штетан утицај МХЕ препознаје и Министарство заштите животне средине Србије. У одговору достављеном РСЕ наводе да су "негативни ефекти МХЕ по природу и животну средину несумњиви и да битно негативно утичу на акватичне екосистеме и живи свијет који ту обитава, посебно уколико се има у виду начин на који су поједине МХЕ изграђене".

За то вријеме, приватним компанијама које производе електричну енергију из малих хидроелектрана Електропривреда Србије, у периоду од пет година, исплатила је више од 58 милиона евра кроз накнаду за субвенционисане произвођаче електричне енергије из обновљивих извора коју плаћају грађани Србије кроз мјесечне рачуне за струју.

По ком принципу раде МХЕ и зашто су штетне?

Већина малих хидроелектрана које су изграђене у Србији или које се тек граде су деривационог типа (граде се у брдско-планинским предјелима, код водотокâ са великим падовима, прим. аут.) и то у заштићеним природним подручјима, као што су национални паркови и паркови природе. Ево по ком принципу раде и на који начин негативно утичу на цео екосистем.

Погубне по ријеке и све што живи у њима

У студији Шумарског факултета у Београду наводи се да "концепт изградње МХЕ фундаментално угрожава систем заштите животне средине, очување биодиверзитета и стабилност фрагилних екосистема брдско-планинских подручја".

Као примјери негативног утицаја на ријеке и биљни и животињски свијет помињу се МХЕ "Паклештица" на ријеци Височици на Старој планини (70км од Ниша, на југу Србије) и мале хидроелектране на Јошаничкој и Црновршкој ријеци које се такође налазе у заштићеним подручјима. На Старој планини, иако је ријеч о парку природе, предвиђена је изградња 58 малих хидроелектрана.

Управо тај случај – МХЕ "Паклештица" на ријеци Височици (код Пирота на југу Србије) у негативном контексту истиче и надлежно Министарство заштите животне средине Србије. С тим у вези, министарство је предузело конкретне кораке.

- Министарство је преиначило своје рјешење везано за изградњу МХЕ на реци Височица на Старој планини, које је након поведеног судског поступка потврђено пресудом Врховног касационог суда - наводи се у одговору на упит РСЕ.

Министарство је, како наводе, након што су уочене негативне посљедице неких МХЕ, предузело преиспитивање поступака њиховог рада.

Декан Шумарског факултета у Београду Ратко Ристић објашњава да изградња МХЕ има нарочито негативан утицај на рибе и друге животиње које настањују ријеке, између осталог, због тога што нису обезбјеђене такозване "рибље стазе", које рибама и другим животињама омогућавају да се слободно крећу ради исхране и мријеста.

- Гдје год се макнете по Србији, где год имате мале хидроелектране, постоји редукција популације поточне пастрмке, поточне мрене, поточног рака, који је иначе строго заштићена врста - истиче Ристић и додаје да "готово ниједна рибља стаза није у функцији".

- Једноставно, тако су конструисане да рибе не могу да савладају ту денивелацију у ријечном кориту или у њима уопште нема воде, јер онај ко користи МХЕ, само стави даску на улаз воде у рибљу стазу, да би што већу количину имао у цијевима ради веће кинетичке енергије и ради веће зараде - каже Ристић.

У студији организације riverwatch.eu која се бави заштитом ријека у Европи, у оквиру посебног еколошког мастер плана за ријеке у региону Балкана (организација под термином Балкан подразумијева државе: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Косово, Албанија, Македонија, Бугарска, Грчка, Турска, прим. аут.) наводи се да су ријеке Балкана "европско светилиште за рибе" као и да 113 угрожених рибљих врста живи управо у ријекама на потезу од Словеније до Грчке.

Уколико се планиране хидроелектране на простору Балкана изграде, а ријеч је о 2.796 МХЕ у фази планирања и 188 МХЕ које су у изградњи, уз постојећих 1.004 МХЕ које већ раде, "49 врста слатководних риба суочиће се или са пријетњом од изумирања или са губитком од 50 до 100 одсто".

Према овој студији, од поменутих 49 врста риба, изумирање пријети једанаест ендемских врста (врсте које живе само на једном одређеном географском подручју, прим. аут.), седам ће постати критично угрожено, док ће се број угрожених рибљих врста попети на 24.

'Ми плаћамо да би нам неко упропастио ријеке'

Како је потврђено у Министарству животне средине, у припреми је нацрт измјена Закона о заштити природе, који се једним делом односи и на питање изградње МХЕ у заштићеним подручјима у Србији.

- Утицај МХЕ на природу и њихово девастационо дејство може се ограничити и контролисати досљедним спровођењем важећих законских прописа - наводе у министарству и додају да су иницирали размјену података између свих надлежних републичких органа о свим аспектима који се тичу МХЕ, између осталих и са Министарством рударства и енергетике и Министарством грађевинарства, инфраструктуре и саобраћаја.

Све из џепа грађана Србије

У складу са Законом о енергетици, од 2013. године грађани су ти који субвенционишу и помажу приватне компаније које производе струју из малих хидроелектрана. До 2013. тај трошак је сносила Електропривреда Србије (ЕПС).

Кроз мјесечне рачуне за струју грађани Србије сваког мјесеца плаћају ставку бр. 6 – односно накнаду за субвенционисане произвођаче електричне енергије из обновљивих извора. Тај новац ЕПС после исплаћује произвођачима струје – компанијама у приватном власништву.

У складу са уредбом Владе Србије из 2016. године висина накнаде коју потрошачи струје плаћају износи 0,093 по киловат часу (0,07 евроценти), па тако укупан трошак који подносе грађани зависи од укупне потрошње струје за текући мјесец.

Од 2013. закључно са 2017. годином компанијама које производе струју из малих хидроелектрана укупно је исплаћено више од 58 милиона евра (тачно 58.873.082,11 евра), показују извештаји Електропривреде Србије.

Према посљедњем објављеном годишњем извештају о раду Агенције за енергетику Србије за 2017. годину, струја добијена из малих хидроелектрана чини мање од два одсто укупно произведене електричне енергије у Србији, а кошта 10-14 евроценти по киловат часу, што је за 50 одсто више од електричне енергије произведене из конвенционалних извора.

- Обична је лаж да то доноси неки развој, да то доноси радна мјеста, да то доноси запошљавање - каже Ристић и додаје да су мале хидроелектране "аутоматизовани системи, са обично једним радником, у коме се надзор спроводи даљински помоћу камера".

- Ријеч је о јако малој количини енергије за било какве озбиљније привредне активности и поента приче је само произвести енергију коју ћете продати Електропривреди Србије. Она мора да вам исплати feed-in тарифу (подстицајне откупне цијене по произведеном киловат часу струје из обновљивих извора енергије, прим. аут.) а 'пребогата' Србија и сва српска домаћинства сваки мјесец то морају да дотирају. Дакле, сви ми плаћамо да би нам неко упропастио ријеке - закључује Ристић.