Здравствени радници, па и љекари, већ годинама бјеже из Републике Српске главом без обзира.

Ко је успио да се докопа макар и Словеније, или неког малог острва у Хрватској, одавно је дигао сидро, мада ни тамо није лако живјети од свог рада и знања.

Уз то, како тврде они који су већ отишли трбухом за крухом, у иностранству, па и у комшилуку, треба потрошити доста времена и живаца да се медицинар докопа бар приближно истог посла какав је радио у својој земљи.

Али, печалба се очигледно исплати, јер одлазе многи, а није познато да се неко вратио.

Недавно је психијатар Томислав Франић из КБЦ Сплит подигао на ноге регион изјавом да са основном платом од 3.500 евра у Хрватској не може имати квалитетан живот.

Пошто је рекао да је то његова основна плата, може се закључити да уз то има и додатака, али доктор Франић није задовољан. Тврди да је у Ирској, за четири седмице, зарадио 9.000 евра.

Шампиони Владо Ђајић и Ненад Стевандић

Одмах су многи љекари у региону укључили калкулаторе. Чак и ако “мало претјерује”, Франић их је подстакао на размишљање, јер је, на неки начин, отворио Пандорину кутију.

Колико, уствари, зарађују доктори у Републици Српској? Мада се често жале да су потцијењени, о конкретним цифрама нерадо говоре. Плате људи у бијелом су табу.

А ево шта каже званична рачуница. Такозвана “цијена рада” у јавним здравственим установама у Републици Српској тренутно износи 160 марака, или, да будемо у длаку прецизни, 159,50 КМ.

Ова се цифра множи са коефицијентима који су прописани Законом о платама запослених у јавним здравственим установама РС.

Дакле, кад се укрсте коефицијент и цијена рада, очекивано, најбољу плату имају они на врху: директори болница и клиника.

Директор јавне здравствене установе са више од 2.000 запослених, а такав је у Српској само један, заради скоро 7.500 КМ бруто, што значи да му је нето плата око 4.700 КМ.

То би било “гола” плата генералног директора Универзитетског клиничког центра РС, Владе Ђајића. Наравно, томе ваља додати накнаду за радни стаж и за топли оброк, а можда и још понешто, тако да Ђајићева плата сигурно пребаци 5.000 КМ.

Кад се већ бавимо примањима челних људи највеће здравствене установе у Српској, Ђајићев замјеник, Ненад Стевандић има, по закону, за 10 одсто мању плату.

Код приватника је боље

Директори мањих болница имају плате од 5.170 КМ до 6.050 КМ бруто, односно 3.000 до 3.700 КМ нето. И на то, наравно, иде стаж и топли оброк.

Негдје у истој равни су и директори великих Домова здравља, који добаце скоро до 3.000 КМ “голе” плате.

Топли оброк, који и њима следује, а који је у Републици Српској око 200 КМ мјесечно, руководиоце, вјероватно, не занима много, али онима који су “посљедњи у ланцу исхране” и те како значи.

Већ за главне медицинске сестре, које су такође руководиоци, тих 200 КМ није безначајно.

Главне сестре, у зависности од степена образовања и величине и нивоа здравствене установе у којој раде, зараде од око 2.300 до 2.700 КМ бруто, што ће рећи да, кад се одбију порези и доприноси, имају нето плате од око 1.300 до 1.700 КМ.

Његоватељи зарађују од 1.100 до 1.400 КМ, у зависност од стручне спреме.

Наравно, љекари, као и фармацеути запослени у јавним здравственим установама, имају знатно веће плате од осталих здравствених радника, али ипак знатно мање од руководилаца.

Већина љекара без специјализације зарађују од 1.700 до 2.200 КМ.

Плате специјалиста се крећу око 3.000 КМ, а субспецијалиста око 4.000 КМ, али ове бројке ваља узети с резервом, јер много тога зависи од установе у којој раде, те од конкретног посла којим се баве.

На ову, основну плату, уз топли оброк и стаж, треба додати и накнаду за рад ноћу и за дежурства, код љекара који дежурају.

Да је ситуација слична и у приватним здравственим установама, поготово оним које се баве примарном здравственом заштитом и имају уговор с Фондом здравственог осигурања Републике Српске, свједочи и млада докторка специјалисткиња породичне медицине.

– Плате су, оквирно од 2.000 до 2.400 КМ; наравно, има и оних који зарађују нешто мање или нешто више. Оно што је добро кад “радиш код приватника” су редовне плате и редовна уплата доприноса, што у државним здравственим установама одавно већ не функционише како треба – каже ова докторка за Српскаинфо.

“У Словенији нема циганлука”

Милионски дугови здравствених установа за доприносе и парадоксалне ситуације у којима доктори не могу да се лијече, чак ни у болници у којој сами раде и лијече друге пацијенте, већ одавно је опште мјесто у Српској.

Зато многи љекари са којима смо разговарали кажу да су управо такве ситуације, чак и више него скромне плате, оно што их тјера у иностранство.

– У Словенији су рецимо плате боље, али се и више ради. Али, с друге стране, све се зна и све је уређено. Ако одеш на село или у мање мјесто, добијеш кућу или стан, службени телефон, службени аутомобил и, брате, зна се кад је плата и како се уплаћују доприноси. Нема овог циганлука, као код нас – каже један млади љекар, који озбиљно размишља да дигне сидро.

Синдикалци закували, па се ућутали

У Струковном синдикату доктора медицине Републике Српске, очигледно, нису задовољни оним што им нуде јавне здравствене установе, као највећи послодавци у овој бранши. Да је тако, свједочи и захтјев који су недавно упутили министру здравља Алену Шеранићу, тражећи хитне проговоре у циљу повећања плата.

Ипак, нису нам одговорили да ли ће преговора бити, нити су коментарисали актуелне плате доктора у Републици Српској и чињеницу да многим љекарима нису уплаћени доприноси.

– Предсједник Јовица Мишић је једини овлаштен да даје изјаве, а он је у иностранству и неће бити доступан до 20. фебруара – поручили су из овог синдиката за Српскаинфо.

Пише: Милкица Милојевић