Предсједник Кола српских сестара "Света великомученица Текла" са Пала Љиљана Нешковић изјавила је за Срну да је улога овог хуманитарног удружења била посебно значајна током Одбрамбено-отаџбинског рата, а нарочито у пружању помоћи сарајевским Србима приликом егзодуса.

Она наводи да су сестре Кола организовано и даноноћно помагале народу који је напуштао своја огњишта у данима егзодуса сарајевских Срба.

Нешковићева је подсјетила да је Коло српских сестара од оснивања 4. априла 1992. године посвећено хуманитарном и добротворном раду, волонтирању у болницама и пружању помоћи болесним, непокретним и инвалидним лицима, али да је посебно тешко и одговорно било вријеме егзодуса сарајевских Срба 1996. године.

- Након позива из Митрополије дабробосанске, јер нас је блаженопочивши митрополит Николај увијек подржавао и ништа нисмо радили без благослова Цркве, организовала сам окупљање сестара Кола, које су добиле задатак да припремају топли напитак и храну за народ који је у колонама напуштао Сарајево - рекла је Нешковићева.

Народ је напуштао српске општине Хаџиће, Илиџу, Вогошћу, Илијаш, насеље Грбавица и дијелове општина Стари и Нови Град које су ушле у састав ФБиХ, што је довело до егзодуса најмање 120.000 Срба са тог подручја.

Фото: srna.rs

Нешковићева подсјећа да је од 20. фебруара, када су кренули да помажу, снијег тих дана непрестано падао, а температуре су биле испод нуле све до марта.

Она каже да је била права зима, а народ се у колонама кретао са дјецом и имовином.

- С обзиром на то да ми је дијете отишло у војску, осјећала сам обавезу да помогнем гдје могу и пружим руку утјехе - рекла је Нешковићева.

Према њеним ријечима, сестрама Кола у организацији помоћи помогла је Војска Републике Српске, која им је обезбиједила велике термосе, док се у кухињи фабрике "Фамос" на Корану током дана и вечери кувао чај у великим количинама.

Она је додала да су сестре Кола у клубу "Шумарства" припремале сендвиче, јер им је за то простор одобрен, те да су неке сестре радиле у кухињи, док су друге излазиле на терен како би помогле људима у колонама.

- Колона је пролазила 24 часа, а постављен је и шатор у сарадњи са Црвеним крстом Републике Српске на раскршћу Триангла према Јахорини и Палама, куда је пролазио велики број људи који су долазили из правца Требевића - рекла је Нешковићева.

На том мјесту са њима је 24 часа боравио и легендарни командант Специјалне јединице Војске Републике Српске "Бели вукови" Срђан Кнежевић, од кога су тада добили аутомобил, затим Драган Јанковић и Бобан Хршум.

Фото: srna.rs

Она је нагласила да су у то вријеме стизале и бројне донације, те да су у објектима на Палама били смјештени бројни људи, посебно мајке са дјецом.

- Сјећам се да је Средњошколски центар на Палама једном приликом био пун мајки са дјецом, а слично је било и у основној школи. Ту нам је помогао Жељко Филиповић, који је био у Међународном црвеном крсту и донио канте еурокрема да дјеца имају ужину. Организовале смо и припрему три оброка дневно у кухињи `Фамоса` - присјећа се Нешковићева.

Она додаје да су се сестре Кола трудиле да, колико год могу, олакшају тешке дане људима који су били приморани да напусте своје домове и са њима проживљавали то што су доживјели.

Нешковићева истиче да су у том погрому једни отишли даље, други остали на Палама, а тешко им је и данас када се сјете тих дана јер су многи морали да напусте своје куће, имања и све што су годинама стварали, да би спасили животе.

Она је додала да се, упркос тешким околностима, народ радовао стварању Републике Српске и мирнијој будућности.

- Не смијемо заборавити ниједну жртву која је уграђена у стварање Републике Српске. Зато је важно да се сјећамо и да чувамо истину о свим тим догађајима - поручила је Нешковићева.

Она је захвалила свима који су током година помагали рад Кола српских сестара, међу којима су и општина Пале, град Источно Сарајево и паљански привредници.

Коло српских сестара "Света великомученица Текла" добитник је многих признања, међу којима је Крст милосрђа и Грамата Српске православне цркве.