У Кривични законик Републике Српске враћен је члан закона који омогућава да се изречена казна затвора до једну годину може замијенити новчаном казном. Струка тврди да је у питању одредба коруптивног карактера. Министар правде првобитно је био против овог члана, преко ноћи је промјенио мишљење? Шта је по сриједи и коме одговара откуп затворксе казне?
У Републици Српској од издржавање затворске казне биће амнестирани сви они који имају новца да плате да не иду у затвор, ако су осуђени за кривична дјела до годину дана.
Могућност откупа затворске казне постојала је у Републици Српској све до 2017 године. Тада је избачена из Кривичног законика, јер је према мишљењу струке била коруптивног карактера.
- Та одредба која је омогућавала сарадњу адвоката тужилаштва и суда доводила је до тога да се казне затвора штимају - каже професор Кривичног права на бањалучком Правном факултету Иванка Марковић.
Са штимањем или без, они који буду осуђени до годину дана, уколико буду имали 18.250 марака откупиће слободу.
- Богати који, ионако, ријетко долазе под удар кривичног законодавства они ће да откупе казну затвора, а сиромашни ће ако не могу да обављају рад у јавном интересу да иду у затвор и да одслуже своју казну затвора - каже професорица Марковић.
Алтернатива изреченој казни затвора до једне године може да буде и кућни затвор. Такву врсту казне према процјени Суда могу да одслуже труднице, стара, изнемогла и тешко болесна лица.
Замјена затворске за новчану казну амандман је Уједнињене Српске. Адвокат и члан те странке Милан Петковић каже да краткотрајне казне не воде ресоцијализацији, али воде пуњењу буџета.
- Показало се 2017. када је искључена та могућност није допринијело смањењу криминалитета али је повећало број лица у затвору што је додатно оптерећење за буџет РС -каже Петковић, који је и потпредсједник НС РС.
Министарство правде првобитно није прихватило иницијативу адвоката да се откуп казне затвора до годину дана врати у наше законодавство. А онда је преко ноћи министар промјенио мишљење.
- Ја сам осјећао проблем и опасност да то заиста може довести до тога да створимо правну неједнакост. Међутим, аргументи који су посланички клубови изнијели а прије свега у погледу усаглашавања са рјешењима и у БиХ и у региону је превладао. Министартсво ће пратити судску праксу и анализирати и уколико се појаве девијације наравно да ћемо реаговати - каже за БН ТВ министар правде РС Антон Касиповић.
Све ово доводи и до понављања поступка суђења. А то онда доводи и кршења одређених начела.
