Десет компанија које имају највећи промет у Федерацији БиХ оставриле су прошле године укупне приходе од око 7,1 милијарди КМ. У Српској толики промет нема ни 20 фирми с највећим приходима. У ФБиХ су три компаније имале промет већи од милијарду, док у РС ниједна није прешла овај износ.
Најуспјешније компаније у оба ентитета углавном имају или монопол у пословању или им је дјелатност нафтна индустрија и трговина.
Ако посматрамо услове пословања, у оба ентитета су готово изједначени порески намети и парафискална давања према владама. Стопа пореза на додатну вриједност је јединствена. Тржиште у БиХ је јединствено и не постоје препреке да нека компанија шири дјелатност у другом ентитету.
Због чега су онда овако значајне разлике у пословању?
У асоцијацији привредника Републике Српске сматрају да постоји неколико логичних и тржишних разлога за овакве параметре.
– Генерално, тржиште Федерације БиХ је знатно веће и по територији и по броју становника. У том ентитету постоје предузећа која заиста баштине традицију из бивше државе, попут фирми у Тешњу, односно Јелаху, гдје су везани за ауто-индустрију. Мислим да добар приход остварује намјенска индустрија, а једна фабрика муниције у Коњицу је највећи извозник наменске индустрије у БиХ. У ФБиХ постоји неколико произвођача који су највећи извозници – оцјењује за Српскаинфо Перо Ћорић, секретар Удружења енергетике и рударства у Привредној комори РС.
Подсјећа да су директни порези и доприноси у овом тренутку готово изједначени у оба ентитета, али да су у ФБиХ раније постојали значајни подстицаји за предузећа која извозе више од 30 одсто производа, односно нису плаћали порез на добит.
– То је заиста била добра мјера која је подстакла та предузећа да добро позиционирају компанију. Ти бенефити сигурно су дали резултате у смислу да су се сада те компаније оснажиле и кадровски и технолошки, те су се добро позиционирали на тржишту. Имали су још неких повољности, попут неопорезивог топлог оброка. Компаније су те бенефите искористиле и сада имају тржиште. Када имаш тржиште, онда ћеш наћи начин да исфинансираш своју производњу и да шириш пословање – истиче Ћорић.
Каже да је на повећање промета у Федерацији БиХ сигурно утицала и одлука предузећа из Србије која су своја представништва за БиХ са територије Републике Српске преселила у ФБиХ, првенствено у Широки Бријег.
– Такву одлуку може свако да тумачи како хоће, али ја вјерујем да је превладао тржишни принцип и да су људи процијенили да ће лакше освојити тржиште Федерације БиХ ако пребаце представништва на ту територију. Легитимно је право сваке компаније да одлучи гдје ће да отвори фирму. Капитал не познаје границе и иде тамо гдје ће најбоље да се оплоди – сматра Ћорић.
На констатацију да се чини да су предузећа из ФБиХ присутнија на територији Републике Српске него обрнуто, Ћорић истиче да не вјерује да постоје проблеми за пословање било које фирме у било којем ентитету у смислу тихог бојкота, попут тежег и споријег добијања дозвола.
– Мислим да нема никаквих препрека. Ако су фирме из Србије пренијеле пословање у Широки Бријег, зашто неко из Бањалуке не би отворио фирму у ФБиХ. Вјероватно привредници из Републике Српске процјењују да је тамо конкуренција већа. Привредници нису оптерећени политиком и то је добро. Њих само занима да добро послују – поручује Ћорић.
О овим разликама у пословању компанија из РС и ФБиХ слично размишља и уредник портала сwот.ба Раде Шегрт.
– Ако се има у виду посљедњи попис становништва у БиХ, јасно је да у ФБиХ мора постојати већа потрошња. Осим тога, Сарајево је главни град БиХ и многе мултинационалне компаније у правилу своја сједишта отварају у главним градовима – наводи Шегрт.
Каже да је најзначајнији разлог већег промета у ФБиХ тај што су наслиједили велике системе из бивше државе од којих многи и данас добро послују.
