Босна и Херцеговина има један од компликованијих политичких система у свијету, а ништа једноставније није ни рачунање освојених мандата на изборима. У наставку текста покушаћемо објаснити како то изгледа у пракси, односно како се на локалним изборима додјељују мандати.

За разлику од општих избора, на локалним изборима нема компензационих мандата, али у неким заједницама има националних мањина.

Тим националним мањинама, зависно од локалне заједнице до локалне заједнице, загарантовано је једно мјесто, а то се ближе уређује статутом општине, с тим да морају испунити и услов да је заступљеност те националне мањине више од три одсто према задњем попису становништва.

Дакле, како се, ако изузмемо националне мањине, рачунају мандати у БиХ?

Главно правило јесте да у прерачунавање мандата улазе само оне странке које су прешле цензус, а који у Босни и Херцеговини износи три одсто.

Босна и Херцеговина је за израчунавање мандата прихватила Саинте-Лагуе метод, који каже да се мандати рачунају тако да се укупан број гласова које је освојила једна партија дијели са један, па са бројем три, пет, седам, девет, 11 и тако све док се не подјеле сви мандати из неке локалне заједнице (ово важи само за локалне изборе, на општим изборима рачунају се мандати из изборне јединице).

Примјера ради, узмимо локалну заједницу у којој је било 9.000 важећих гласова, а та локална заједница има 11 мандата. Странка А освојила је 3.000 гласова, странка Б 2.500 гласова, странка Ц 1.500 гласова, странка Д 1.000 гласова, странка Е 500 гласова и странка Ф 100 гласова. С обзиром на то да је цензус три одсто, у расподјелу мандата улазе само странке које су освојиле више од 270 гласова, што значи да странка Ф одмах отпада, односно не може да добије ниједан мандат.

Даље, мандати се дијеле међу странкама А, Б, Ц, Д и Е и то дијељењем њиховог резултата са бројевима један, три, пет, седам итд., након чега се добијени количници поредају од већег ка мањем и то у распону од један до 11, због тога што у тој локалној заједници има 11 мандата. Како то изгледа када се подијели, погледајте у табели испод.

Странке X:1 X:3 X:5 X:7 X:9

Број гласова

А 3.000 3.000 * 1,000 * 600 * 428,5 * 333,

Б 2.500 2.500 * 833,3 * 500 * 357,1 277,7

Ц 1.500 1.500 * 500 * 300 214.2 166,6

Д 1.000 1.000 * 333.3 200 142,8

Е 500 500 * 166,6 100

Као што смо већ навели, сада, када је подијељен број гласова са бројевима три, пет, седам, девет итд., добијене количнике, као што смо рекли, редамо од један до 11 (број мандата), а када се то уради, дођемо до тога да је странка А освојила четири мандата, странка Б три, странка Ц два, странка Д један и странка Е такође један (означено звјездицама).

У суштини, овако се рачунају мандати за локалне изборе, док је за опште изборе и код мандата Народне скупштине Републике Српске ситуација доста компликованија и то због тога што, осим директних мандата (63), постоје и они компензациони (20), који се рачунају на исти начин, али са укупним бројем гласова странака које су прешле цензус од три одсто на нивоу ентитета, пишу Независне.

Осим тога, ту је и обавеза да у Народној скупштини морају бити заступљени и конститутивни народи, што додатно компликује рачунање.