Историчар из Источног Сарајева Александар Kостовић рекао је Срни да се криза идентитета бошњачке стране огледа у сталном измишљању нових “хероја нације” и да би, ако се називима улица показује однос према прошлости, требало очекивати да данашње политичко Сарајево убрзаним поступком назове улице по сваком високом представнику у БиХ.

Kостовић као разлог идентитетске кризе истиче то што “нису начисто са својом прошлошћу”.

- У исто вријеме би да буду југоносталгичари, али и да дају имена улицама по паравојним формацијама које су чинили злочине над младим регрутима ЈНА. Хоће да његују идентитет НОБ-а и партизанског покрета, у којем их је процентуално било најмање, али и да школе називају по сарадницима окупатора. Његују властити “идентитет”, а славе побједе освајачке турске војске против својих предака - појашњава Kостовић.

Он сматра “да политичко Сарајево апсолутно нема потенцијал да разумије историјске процесе и догађаје и отуда толика збуњеност у њиховом тумачењу”, наводећи примјер да славе 1. март и 25. новембар, иако та два датума поништавају један други.

- Узмимо примјер из прошлости који се мало обрађује, јер је тај дио историје био неправедно запостављен и за вријеме СФРЈ. Наиме, 6. новембар 1918. године је један од најзначајнијих датума у новијој историји БиХ. Дан када је ослободилачка српска војска ушла у Сарајево и донијела слободу свим народима који су живјели на овим просторима. Тако је и дочекана од свих, а о томе је остало довољно писаних трагова. Осим писаних, трагови су остављени и кроз имена улица која су требалао да чувају успомену на тај догађај - истиче Kостовић.

Он додаје да се Улица Бистрик некада звала управо по 6. новембру.

- Трг подно Бистрика је најбољи показатељ односа према прошлости. Од 1919. године носио је име по Живану Ранковићу који је командовао 14. пуком Тимочке дивизије, чији војници су први ушли у Сарајево. Тај трг је касније понио назив по неком новом ослобођењу – Трг 6. априла, да би се 1993. године назвао Аустријски трг. Тиме се шаље порука да ни 6. новембар нити 6. април нису били пожељни догађаји- наводи Kостовић.

Према његовом мишљењу, основни проблем је у апсолутној кризи идентитета бошњачке стране.