Планина Трескавица и кота Кобиљача, по обиму борбе, јунаштву српских бораца и значају за одбрану шире територије, биле су Кошаре Републике Српске и погинули борци никада не смију бити заборављени, поручено је данас из Фоче, са обиљежавања 31 године од погибије 13 припадника Фочанске бригаде.

Код централног споменика на Тргу српских бораца служен је парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће.

Кобиљача је била стратешка позиција са које је контролисан, са једне стране правац према Трнову, а са друге према Калиновику и Фочи.

У неравноправној борби против вишеструко бројнијег непријатеља, 4. октобра 1995. године фочански борци јуначки су страдали бранећи ову коту на платоу Трескавице.

Обдукциони налази касније су показали да су неки од њих звјерски мучени, а и данас се трага за посмртним остацима Вељка Ивановића и дијелом посмртних остатака Радоја Радовића.

Наташа Радовић, супруга Радоја Радовића, каже да је то била тешка и бескрајно дуга битка, а истину о покојном мужу чекала је осам мјесеци.

- Противнички борци одају им почаст да су били жестоки борци, али тражимо истину и правду - рекла је она и додала да није испоручено комплетно тијело њеног супруга, те да су од институција преко којих су трагали за тијелом добили податке да је заробљен жив и да је накнадно убијен.

Љубинка Ивановић, мајка Вељка Ивановића, још трага за посмртним остацима свог сина.

- Изгубила сам свог јунака. Борио се што је могао, да сам му нашла макар кости - кроз сузе прича мајка Љубинка.

Предсједник градске Организације породица погинулих и несталих бораца и цивила Јанко Филиповић апеловао је на надлежне институције за тражење несталих и процесуирање ратних злочина да интензивирају рад.

- Ако наставимо овим темпом питање је да ли ћемо икада пронаћи посмртне остатке, те стога апелујемо на одговорне да се озбиљније прихвате свога посла и да професионалније раде - рекао је Филиповић.

Градоначелник Фоче Милан Вукадиновић истиче да је ова јединица херојски бранила, не само фочански крај, већ шире подручје у овом дијелу Српске.

- Позвао бих Тужилаштво, Сипу и све надлежне институције да коначну почну да раде свој посао, јер као што је то било у Јошаници и Јабуци и овдје је ријеч о тешком ратном злочину над припадницима ове јединице Миљевског батаљона. Такође, имамо породице Ивановић и Радовић које нису нашле своје најмилије, тако да позивам Институт за нестала лица да предузму све потребне активности како бисмо овим породицама помогли да сахране посмртне остатке својих најмилијих - рекао је Вукадиновић.

На Кобиљачи су 4. октобра 1995. године погинули мајор Милан Малиш, Недељко Вукадиновић - Шиш, Драган Вујичић, Вељко Ивановић, Радоје Радовић, Милојко Радовић, Мирослав Вуковић, Анђелко Билинац, Раденко Зарић, Велимир Кулић, Ранко Станковић, Здравко Тривун и Анђелко Чанчар.

Ова јединица у народу је била позната као "Шишови момци", по надимку неустрашивог борца Недељка Вукадиновића, а њихов ратни пут, како свједоче и српски и противнички борци, био је јуначки и частан, без иједне мрље.