Козара је мјесто које се бранило и постала је синоним успјешне борбе српског народа, изјавио је предсједник Републике Српске Милорад Додик на обиљежавању 83 године од Битке на Козари.

Додик је рекао да Козара није само географски појам, већ и мјесто идентитета и мјесто страдања због тог идентитета.

- Козара је мјесто у којем Срби нису хтјели да допусте да буду сведени, прекрштени или расељени. Ми смо народ који није дозволио да му се затре име и презиме. Историја нам никад није дала паузу и кад смо мислили да смо досегли дугоочекивани мир ми смо улазили у нове проблеме, не зато што смо их ми изазивали и зато што смо негдје отишли, него зато што су ти проблеми дошли нама - казао је Додик.

Додик  je истакао да сва српска страдања не би имала смисла ако Српска остане у БиХ.

Додик је навео да се треба припремити за нова окупљања, наводећи да ће се једног дана изаћи на референдум да би се гласало о статусу Српске, а он је једино могућ ако је Република Српска независна држава.

Он је напоменуо да су БиХ намјерили да испоруче мигрантима са Блиског истока и да су тато ломили Српску да не би била способна да се брани од такве најезде.

- Уколико нема Републике Српске нема ни слободе, а тамо гдје нема слободе нема ни Срба - рекао је Додик.

Он је истакао да Република Српска није упитна, већ да живи без обзира на оспоравања, да никада није боље стајала шта год рекли неки који су злонамјерни.

- Сарајево треба да схвати да није дестинација коју Српска жели, српски народ хоће потпуну слободу, не може да живи у дјелимичној - нагласио је Додик.

Указао је и да је ово добар историјски тренутак, да Српска има "снажан број снажних пријатеља"

- Република Српска не вјерује у бриселске приче о унитарној БиХ. Нама не треба никаква БиХ, а камоли унитарна, нама треба снажна Републике Српске - нагласио је Додик и додао да Срби никоме не желе зло.

Он је додао и да жели да се Србија што прије стабилизује, те истакао подршку предсједнику Србије Александру Вучићу, под којим је матица улагала у сваку општину у Српску и залагала се за њу на међународној сцени.

- Предсједник Вучић је велики српски државник и патриота - рекао је Додик и додао да су он и Вучић успјели да српски народ на међународној сцени рехабилитују, гдје је било могуће. 

Предсједник СУБНОР-а Републике Српске Слободан Шобић истакао је данас да је Козара појам и симбол херојске епопеје.

Шобић је напоменуо да су 1942. партизани и народ на Козари надвисили фашизам, те нагласио да је ово данас светилиште и отворена учионица историје.

- Чини се да је страдање срасло са српским народом, али изгледа да без страдања нема јунака и војевања -  рекао је Шобић у обраћању.

Он је истакао да је страдање цијена према љубави, слободи, отаџбини, истини.

Истакао је да "Козара у нама живи и живјеће.

- Република Српска није никакав плијен рата нити никаква геноцидна творевина, него је вапај за слободом, плод љубави и жеље овог народа да живи слободно и достојанствено -изјавио је данас државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије Никола Вукелић.

У обраћању на обиљежавању 83 године Битке на Козари, Вукелић је рекао да је у прошлом вијеку српски народ гинуо, страдао, крварио за слободу, а да је ту слободу и у Републици Српској изборио, те да је оно што су људи који су учествовали у рату изборили у рату, предсједник Републике Српске Милорад Додик показао да зна и да може и да сачува у миру.

- Да да Бог да овај вијек буде вијек када ћемо живјети, рађати се и радити и за Србију и за Републику Српску и за српско јединство. Историја нас учи да смо често оно што смо у рату тешком муком извојевали знали да протраћимо због неких историјских заблуда. Често оно што смо стицали тешком муком у рату, губили смо у миру. Хвала Богу, Република Српска, ево, 30 и 33 године и послије рата и послије потписивања Дејтонског споразума траје и опстаје - поручио је Вукелић.

Он је додао да је прије 13 година први пут присустуовао обиљежавању Битке на Козари, у Народном позоришту у Београду, да је то било 70. годишњица, на иницијативу Борислава Микелића, који је дијете Козаре и Удружења Козарчана у Београду.

- Захваљујући договору предсједника  Додика и предсједника  Вучића све то ових година иде узлазном путањом. Ја сам дијете из Хрватске, из Републике Српске Крајине, и сјећам се ранијих година, од 2000. до 2012. године, на обилежавању манифестација које говоре о страдању Срба, ми смо се у Србији окупљали као нека сирочад. То је била посљедња или онако узгред вијест у дневнику и нико није обраћао пажњу на српска страдања и на српске патње - нагласио је Вукелић и додао да се зато ова велика промјена мора поздравити.

Он је истакао да је цијела Република Српска натопљена не само сузама, него и крвљу и животима толико невине деце.

- Зар сва ова побијена дјеца Козаре, зар сва дјеца побијена у посљедњем Отаџбинском рату - Слободан Стојановић у братуначком крају, Павле и Петар Голубовић, браћа која су на страшан, монструозан начин убијена да се једноставно не усућујем и немам снаге да то и препричам, зар ми који смо потомци свих тих људи можемо да будемо геноцидни -, питао је Вукелић.

Он је поручио да свака невина жртва, и међу припадницима другог народа, је страшна и мора се жалити.

- Ми Срби смо историјски народ, иако мали по броју, али велики по својим дјелима, по својој историји. И као историјски народ треба да извлачимо поуке из те историје. Кроз историју смо увијек били на правој страни. И у Првом и у Другом свјетском рату и у овим посљедњим ратовима. И несебично смо давали и гинули и давали слободу и другим народима, а онда смо од њих често и готово увијек добијали нож у леђа - закључио је Вукелић.

Обраћању званица претходили су парастос и полагање вијенаца у спомен-комплексу на Мраковици. 

Вијенац на Спомен-обиљежју на Мраковици полижио је Додик,а у  делегацији Републике Српске, која је вијенце положила, осим предсједника Републике, су и предсједник Народне скупштине Ненад Стевандић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ, министри у Влади Српске.

Вијенце је положила и државна делегација Србије и представник Амбасаде Русије у БиХ, као и бројне остале делегације, представници СУБНОР-а и организација проистеклих из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата.

Претходно је служен парастос за страдале борце и народ у борби против нациста и усташа у Другом свјетском рату.

Непријатељска офанзива на Козару под кодним називом "Западна Босна" почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада.

Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.

Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, заробљено је 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце, који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.