Текстилцима у Републици Српској већ неко вријеме иде низбрдо, нагомилани проблеми из дана у дан све су сложенији, што је поједине послодавце већ приморало да угасе погоне и отпусте раднике, а упућени упозоравају да ће тренд смањења броја запослених бити настављен јер је пред сектором врло тешка година и неизвјесна будућност.

Индустрија текстила, коже и обуће у Републици Српској махом је извозно оријентисана будући да је производња углавном базирна на лон-пословима за иностране партнере, због чега у великој мјери домаћа предузећа зависе од кретања и изазова који погађају страна тржишта. Иако домаћи привредници већ неко вријеме упозоравају да су негативни економски показатељи и глобална криза довели до смањења потражње за производима текстилне и обућарске индустрије, а тиме и смањења наруџби, тек почетком године, када је приједорско предузеће “Мила-Текстил” донијело одлуку о ликвидацији, постало је јасно да су проблеми у бранши веома озбиљни.   

Негативни трендови и смањивање броја радника у неколико предузећа су настављени, а посљедњи примјер је компанија “Мраз” која је након отказа у Невесињу отпустила 30 радница у погону у Фочи.

Секретар Удружења текстила, коже и обуће при Привредној комори РС Александра Михајловић Бијелић каже да још нема званичних статистичких  података о броју радника који су остали без посла од почетка године.

- Очекујем да ћемо завршетком првог квартала имати званичне податке о томе. У предузећима која имају потешкоће број запослених је смањен у просјеку око десет одсто од укупног броја радника. Међутим, ситуација се усложњава и очекујемо да ће се тренд пада броја запослених наставити - рекла је Михајловић Бијелић и додала да у Српској у сектору текстила, коже и обуће ради 13.500 радника у 160 предузећа.

Михајловић Бијелић за “Глас” каже да су обимне залихе готових производа у великим трговачким ланцима у земљама ЕУ и пад потражње значајно утицали на мање наруџбе, што је ланчано довело до смањења обима производње у појединим предузећима.

С друге стране, прича она, цијене репроматеријала константно расту, због чега су предузећа која су изградила властити бренд у великим потешкоћама са пласманом робе.

- Повећање најниже плате у Српској за 28 одсто додатно је оптеретило и усложнило проблеме индустрије текстила и производње обуће. Проблем је што не постоји могућност повећања цијене рада јер су бројна предузећа уговоре са страним партнерима потписала прије доношења одлуке о најнижој плати. Наша привреда тиме губи на конкурентности, отварају се нека нова, повољнија тржишта, што доводи у питање даље функционисање компанија - упозорила је Михајловић Бијелић и додала да је циљ свих привредних друштава да задрже обим пословања, али и број запослених.

То потврђује и власница фирме “Сана Линеа” из Костајнице Босиљка Дејановић која за “Глас” наводи да упркос отежаним условима рада за сада не планирају отпуштање радника, а запошљавају њих 140.  

- Посла у нашим погонима не мањка, али нам је проблем што смо све продајне  цијене са партнерима договорили лани не рачунајући на оволики раст минималца. А оно што смо уговорили, уговорили смо, нема повећања. Оно што је добро је да највећи дио посла носи наш бренд, односно наша колекција, једино што продаја пада на тржиштима на којима послујемо - рекла је Дејановићева.

Боловања 

Александра Михајловић Бијелић каже да је један од горућих проблема у индустрији текстила, коже и обуће изузетно велико учешће боловања.

- Око 20 одсто радника од укупног броја запослених свакодневно одсуствује са посла по различитим основама, што је забрињавајуће, посебно када се имају у виду велике злоупотребе код остваривања права на боловање. Узимајући у обзир да је доминантно учешће жена у структури запослених, те да овај сектор даје снажну подршку наталитетној политици Српске, потребно је овом проблему системски приступити - рекла је она.

Пише: Анита Јанковић Речевић