Рудари у Зеници су се изборили за још једну плату, али тек након драме која је потресла БиХ, јер су одбили да изађу из јаме, гдје су се неки од њих одлучили на посљедњи очајнички потез: штрајк глађу у у утроби земље. Након свега, комплетна управа Рудника мрког угља Зеница поднијела је оставку, а помоћник директора “Електропривреде БиХ” за производњу је смијењен.
Ипак, све то није трајно рјешење, а у зеничком и другим рудницима угља овакве мјере само продужава агонију, упозоравају стручњаци, подсјећајући да само рудници у Зеници и Брези дугују за порезе и доприносе 210 милиона КМ.
Иако је у Федерацији БиХ у рударском сектору стање много драматичније, ни у Републици Српској рударима не цвјетају руже. Бранша која је у доба СФРЈ била “ударна песница” радничке класе, данас је у дубокој кризи.
Наиме, у Федерацији БиХ од 7 рудника угља у систему “Електропривреде БиХ”, само један, онај у Грачаници, послује позитивно, док су сви остали хронични губиташи.
Амер Јерлагић, стручњак у области енергетике и бивши директор “Електропривреде БиХ” сматра да руднике треба реструктурирати, али да управе, у којима сједе политички послушници, то не желе, него гомилају администрацију што смањује продуктивност. Да је тако потврдио је недавно, својим радничким ријечником, један рудар штрајкач, рекавши да “рудари не могу да ископају толико угља, колико руководиоци могу да покраду”.
Анто Домазет, професор на Економском факултету у Сарајеву, за Алџазира Бизнис изјавио је да се рудници у БиХ морају “уклопити у стандарде ЕУ”, што значи и елиминацију нерентабилних налазишта.
И други стручњаци упозоравају да руднике у БиХ, поготово у Федерацији БиХ, мучи иста мука: вишак запослених, много инвалида међу радницима, ниска продуктивност, застарјела технологија производње.
И Република Српска се суочава са проблемом рентабилности налазишта, истина за сада још не у рудницима угља, који снабдјевају термоелектране у Угљевику, Станарима и Гацку. Ипак, прије три године је затворен рудник угља у Миљевини код Фоче и то након стечаја.
Шта ће бити са рударима у Приједору, у руднику “Арселор Митал” још је нејасно. За сада је избјегнуто отпуштање 300 радника овог рудника, које је било најављено за 1. септембар. Ипак, и то је само одлагање кончног рјешења, које зависи од тога да ли ће компанија и Влада РС успјети да се договоре. “Арселор Митал”, наиме, тражи да им се допусти да руду гвожђа експлоатишу и у старом руднику Љубија, јер тврде да су залихе у Омарској, гдје сада рударе, на измаку.
