Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац изјавила је Срни да је проблем неадекватног простора један од највећих изазова са којима се суочавају, те истакла да је књижни фонд одавно премашио капацитете зграде у којој се ова установа налази.

- Недостатак простора је евидентан. Чињеница је да одавно нисмо у могућности да адекватно смјестимо цијели фонд, посебно на одјељењима стручне и стране књиге, а имамо и неколико легата - рекла је Кулашинчева.

Она је додала да то није само технички, него и суштински проблем јер библиотека заслужује да има достојан простор који ће бити функционалан и доступан свима.

- Наши планови подразумијевају значајно проширење или потпуно нову зграду, а кад и колико ћемо успјети да ријешимо, неће зависити само од нас. Вјерујемо да ће у наредном периоду институције - од општинског до републичког нивоа, препознати значај рјешавања овог питања - истакла је Кулашинчева.

Она је навела да Матична библиотека Источно Сарајево није само збирка књига, она је чувар културе, знања и идентитета српског народа.

Према њеним ријечима, у електронском каталогу до сада је обрађено око 85.000 библиотечких јединица, што је веома значајан дио укупног фонда од 118.000.

- Овај фонд је резултат дугогодишњег систематског рада, сарадње са различитим институцијама културе, издавачима, те бројним дародавцима који су препознали значај библиотеке за заједницу - додала је Кулашинчева.

Према њеним ријечима, током 2025. године библиотека је добила 4.140 наслова путем поклона грађана, док је истовремено 1.700 књига поклоњено школама, народним библиотекама и другим установама.

Осим рјешавања питања простора, приоритети у 2026. години су унапређење услуга, обогаћивање књижног фонда, те јачање дигиталних капацитета и развој издавачке дјелатности.

Она је навела и да је издавачка дјелатност Матичне библиотеке у прошлој години била запажена - објављено је 20 књига, 11 аудио и девет штампаних.

- Од неколико значајних наслова посебно издавајмо `Приче из болнице Главног штаба ВРС` Борише и Мира Стојановића, `Психијатрија и вртлогу рата` Миломира Ђерића, `Опсада и одбарна Илиџе` Неђељка Прстојевића, `Михаило Мирон: филозоф и пјесник` коју су приредиле библиотекари Ивана Куљанин и Маријана Петронић и `Преступне године` академика Војислава Максимовића` - навела је Кулашинчева.

Она је додала да су ова дјела изазвала велико интересовање стручне и шире јавности, а библиотека је наставила да његује препознатљив издавачки профил.

Кулашинчева је истакла да се у Одјељењу за слијепа и слабовида лица радило на обогаћивању фонда снимањем нових аудио-књига, тако да је у 2025. години снимљено 11, а нешто нових наслова добили су од Специјалне библиотеке за слијепа лица из Бањалуке.

У прошлој години су имали посебну сарадњу са издавачком кућом "Имприматур" и снимили су двије књиге из посебне едиције савремене књижевности.

- Такође, радимо на прилагођавању услуга потребама корисника, уз континуирану сарадњу са удружењима и појединцима - напоменула је Кулашинчева.

Она је навела да је током 2025. године Матична библиотека реализовала велики број програмских, едукативних и културних активности, а посебно је издвојила промоције књига и сусрете са писцима, континуиран рад са корисницима свих узраста, као и бројне радионице у Дјечијем одјељењу и курсеве кинеског, грчког и руског језика.

Она је додала да је значајан сегмент рада био усмјерен свакодневно на унапређење библиотечких услуга и дигитализацију фонда.

- Библиотека тренутно броји 5.030 чланова, од чега су 3.030 у Одјељењу за дјецу што представња стабилан тренд раста из године у годину. Књижни фонд је у 2025. години додатно обогаћен новим насловима, како путем редовне набавке, тако и путем донација са посебним акцентом на савремену књижевност и стручну литературу - навела је Кулашинчева.

Она је напоменула и да је књижни фонд Дјечијег одјељења разноврстан и да се редовно обнавља, а од активности се издвајају креативне и едукативне радионице, читалачки програми, као и курсеви страних језика који су изузетно прихваћени.

Када је ријеч о посјетама и интересовању на сајмовима књига и другим манифестацијама, Кулашичнева истиче да посјетиоце највише интересују завичајна издања, публикације из области историје и културе, као и савремена књижевна продукција.

Она је напоменула да је у континуитету посвећена значајна пажња стручном усавршавању запослених кроз семинаре, радионице, стручне скупове и размјену искустава с циљем унапређења квалитета услуга.

Кулашинчева је додала да је у плану и наставак сарадње са амбасадама Русије и Кине у БиХ кроз заједничке културне и едукативне пројекте, промоције и програме који доприносе међукултурном дијалогу.