Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић изјавио је на студентској конференцији на Палама да је егзодус сарајевских Срба из фебруара и марта 1996. године један од најпотреснијих догађаја у новијој историји српског народа.
Он је поручио да је важно чувати сјећање на тај период како се слична страдања никада више не би поновила.
Кулић је нагласио да су сарајевски Срби били приморани да напусте своја огњишта и да је то био прави библијски егзодус људи који су носили своје мртве сроднике.
- То је била непрекидна колона Срба који су напуштали своје домове, оно што су им преци оставили, не знајући гдје иду, гдје ће преноћити нити гдје ће наставити живот - рекао је Кулић у обраћању на скупу.
Кулић је истакао да су Срби тада напуштали Сарајево јер су знали да у дијелу БиХ који, према Дејтонском споразуму, није припао Републици Српској, за њих неће бити опстанка.
- Нису хтјели да им суде они против којих су се борили, нити да кости својих најмилијих оставе онима против којих су ратовали - нагласио је Кулић.
Према његовим ријечима, сарајевско ратиште било је једно од најкрвавијих у протеклом рату, што је егзодус сарајевских Срба учинило још тежим и болнијим.
- Чини ми се да нема куће у Источном Сарајеву која не носи ожиљак тих времена. Нема ни ливаде ни ледине која није гробље најхрабријих који су се борили за Републику Српску. Сваки камен у Источном Сарајеву је споменик погинулим борцима - нагласио је он.
Он је додао да је прошло 30 година од егзодуса, те да ране полако зарастају, али да ожиљци остају као трајно сјећање и опомена.
- Порука са ове студентске конференције јесте да се никада и никоме не деси егзодус какав су преживјели сарајевски Срби - истакао је Кулић.
Конференцији присуствују министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, представници Универзитета у Источном Сарајеву, начелници у саставу града, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић и многе друге званице.
Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996. године из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ и трајао је готово до краја марта.
Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.