Лантана је грмолики цвијет који брзо расте и достиже висину и до осам метара, поријеклом је из Латинске Америке, и тамо слободно расте у тропским шумама.
У нашим условима може се гајити као трајница ако јој се зими осигура температура од минимум 5 степени. У нашим крајевима овај цвијет називају и "Грчки лијандер", а негдје носи име и "Пјешчана врбена".
Листови ових биљака су копљасти, рецкасти и имају ароматичан мирис кад се протрљају између прстију.
Ове биљке познате су као медоносне биљке па их гаје многи пчелари.
На отвореном лантана цвјета од прољећа до првих мразева, док је у пласетнику њено цвјетање могуће током цијеле године.
Цвјетови су у жутој, розе, љубичастој, бијелој боји, једнобојни или шарени. Често привлачи лептире. Боја цвјетова се може мијењати током сазријевања биљке, па на једном стаблу може бити више цвјетова у разним бојама. Након цвјетања, послије цвијета остаје грозд са бобицама - плодовима који личе на купине и у којима је сјеме лантане.
Лантана тражи доста сунца. Може да напредује у било каквој земљи, а прихрањивање је потребно једном у мјесец дана и то током вегетације, ипак, треба знати да лантана не трпи преобилно ђубрење.
Лантана воли влагу али при залијевању вода не би требало да се задржава у предјелу око коријена биљке. На недостатак воде биљка ће реаговати својим увелим изгледом, а ако сте претјерали са залијевањем, почеће да одбацује листове.
Пресађивање је потребно када саксија или жардињера у којој гајите лантану постане мала, имајући у виду да неке врсте јако брзо напредују.
Лантана се орезује почетком пролећа, пре почетка вегетације, зато што зими одбацује листове. Орезивање помаже обликовање лантане.
Орежите је за једну трећину, а нове изданке пинцирајте послије 3 до 4 листа, и добићете лијепо обликован мали грм.
Лантана може успјешно да презими и у свим просторијама.
Током зиме лантану залијевајте тек толико да земља не остане сува. Избегавајте да је држите на сувом мјесту са топлим собним ваздухом јер је то идеални услов за напад лисних ваши и бијелих мушица.
