Bilo koju pesmu da pevam tokom nastupa, jedan od najvećih ciljeva mi je da se pokaže emocija. Trud za svaku pesmu je do maksimuma. U sobi, kad sam sam, nema muzike koju ne slušam, ali obožavam izvorne pesme sa Kosova i Metohije, i rodoljubive. Šta god da se desi ovde, nastavljamo sa životom.

Ovo za Sputnjik kaže Andrej Mihajlović iz Gračanice. Dječak koji ide u osmi razred, a već je zvijezda, posebno na Kosovu i Metohiji.

Publika širom Srbije upoznaje ga na humanitarnim koncertima gdje pjeva za svoje sunarodnike iz južne srpske pokrajine:

„Osećam se zadovoljno na sceni. Sama pomisao da mojim pevanjem mogu da doprinesem da neka porodica živi bolje je velika stvar“.

Andrej pjeva od pete godine. Na jednom slavlju do njega je stigao mikrofon, zapjevao je „Pukni zoro“ i tada su roditelji otkrili da ume. Svi prisutni bili su zapanjeni.

„Kada sam krenuo u peti razred krenulo je, izražajno pevanje, u horovima, na svim stranama“.

Carski glasovi sa Kosova i Metohije

U posljednjih nekoliko godina učestvuje na festivalu „Carski glasovi“, koji se održava u Gračanici. Ova tradicionalna manifestacija je posvećena legendarnim izvođačima narodne i izvorne pjesme, Mari Đorđević i Jordanu Nikoliću. Cilj je da promoviše i očuva srpsku tradicionalnu muziku, posebno izvorne i narodne pjesme Kosova.

A poseban da mladi talenti, vokalni solisti iz različitih dijelova Kosova i Metohije, dobiju priliku da se predstave široj javnosti, predstavljajući upravo bogato muzičko nasljeđe ovog područja.

„Nastupao sam širom Kosova i Metohije, bio na sve četiri strane, u Mitrovici, Štrpcu, Ranilugu. Poslednjih nekoliko godina učestvujem na festivalu, radim sa čika Zlatkom Stojanovićem koji ga je osnovao. To je veoma lepo, pevamo stare, izvorne pesme sa Kosova i Metohije. Lepo se provedemo, sada u aprilu idemo za Beograd, a onda i na Zlatibor. To su prelepe uspomene“.

Banjaluka posebno iskustvo

Andrej je, naravno, više puta pjevao u Beogradu, u Jagodini, a u posebnom sjećanju mu je ostao nastup u Republici Srpskoj, u Banjaluci.

- Bio je to koncert na kome smo nastupali mi deca sa Kosova, nastupala su i lokalna deca. Koncert je organizovala Humanitarna organizacija "Baštionik". Oni su stvarno dobri ljudi, njihov sam počasni član - pohvalio se.

Kaligrafija u Prizrenu

U muzičku školu krenuo je u prvom osnovne, ali ju je prekinula korona. U petom razredu ponovo je upisao.

Život na Kosovu ima određena ograničenja, ali Andrej uspjeva da ispolji sve svoje talente, godinama ljeti odlazi u školu kaligrafije u manastiru Svetih arhangela u Prizrenu.

- To je nezaboravno iskustvo, to je druženje sa ostalom decom, samo najlepše uspomene ostaju od toga - kaže i dodaje da ne umije baš dobro da piše.

Himna Svetom kralju

Ali ovaj dječak odlično piše literarne radove, osvaja nagrade na konkursima. Već pet godina učesnik je radionice "Čuvam jezik lepo pišem“. Ali to mu nije pretjerano zanimljiva tema, za Sputnjik ima bolju, najsvježiju:

„Krenuli smo za Beograd, imali smo takmičenje iz muzičke kulture, odnosno pevanja, zove se Triolica. Tu smo na kraju i osvojili prvo mesto sa 100 poena. Dok smo bili u putu, negde oko Merdara, nastavnik nam je rekao da će uskoro biti organizovan konkurs, da neko iz škole napravi pesmu, himnu koja će da se komponuje i izvede u školi za njen 150-ti rođendan. Odmah sam dobio inspiraciju, već negde do Prokuplja smo napisali himnu“.

Andrejeva himna posvećena Svetom kralju Milutinu, čije ime škola nosi, drugarica i nastavnik su komponovali. Prvi put je svečano izvedena na Dan škole 12. novembra prošle godine.

Pjevati u crkvi mora

Mladi pjevač je i pojac, redovno sa majkom odlazi u crkvu, najviše voli manastir Svetog Dimitrija u Sušici.

- Pevanje u crkvi, neću da kažem da je obaveza, ali je nešto što moram da uradim. Inače sam čtec u crkvi u Sušici gde je naša mati Irina koja je stvarno predobra. Za vreme liturgije peva ona sa sestrim Hristinom, a kada dođe vreme za pričest, onda ja sakupim decu koja su tu i otpevamo neku duhovnu pesmu“.

Upitan da li je teže pjevati u crkvi ili na sceni Andrej kaže:

„Rekao bih da je teže pevati na sceni, jer se javlja i trema. Kod mene ne baš toliko, ali se javlja trema. U crkvi je možda malo opuštenije, ali opet, treba da budemo skonkcentrisani i da otpevamo lepo sve što nam se da“.

Još jedna ljubav

Andrej ima još jednu ljubav. Pre dvije godine, dok je bio u šestom razredu, toliko je rasturao fiziku, da je bio prvi na Okružnom takmičenju. Dobio je specijalnu pozivnicu da dođe na republičko takmičenje u Požarevac.

- Fizika je u ovom osmom razredu izgleda veoma teška, pojavljuje se i električna struja i još trideset nekih čuda, ali nadam se da će biti sve u redu i da ću možda uspeti i na takmičenjima neko mesto da osvojim - kaže dječak čiji je cilj i da bude đak generacije.

Voli i školu robotike u Gračanici. Voli i školu filmske magije. U svaku školu stiže.

Nastavljamo sa životom na Kosovu

Voli i fudbal, a košarkom se bavi rekreativno. U Gračanici imaju dobre terene. Košarka je sport, ali i najbolje ljetnje druženje, tokom raspusta. Andrej kaže da u njegovom okruženju ima i nekoliko albanskih porodica, politike i ružnih stvari nema.

„Ima jedan Albanac sa kojim se družim, dolazi na teren. On je veoma dobar. Niko, ali niko ko dođe na teren nema s tim problem. On se igra s nama, tokom leta je stalni član naše ekipe. Moji roditelji se stvarno trude da me ne opterećuju bilo kakvom situacijom, politikom. Ovde se nastavlja sa životom, bilo šta da se desi. Ne verujem da ima čoveka koji ima tu pomisao da trebamo da se odselimo. Nastavljamo sa životom, šta god da se desi“.

Gdje će biti za pet godina

Upitan gdje se sa svim svojim talentima i ljubavima vidi za pet ili deset godina, Andrej kaže da bi volio da studira, ali ne muziku, informatiku, u Beogradu ili u Novom Sadu.

„A muziku ne bih zaboravio, ostavio bih je pri srcu, ali ne bih je centralizovao. U poslednje vreme se dosta zanimam za programiranje, planiram da se u njemu budućnosti više nalazim. Možda ću baš to da izaberem. Ali muzika će biti tu, neće nikada da ode. Takođe bih hteo da se zahvalim mojim roditeljima koji me uvek podržavaju, šta god da se desi“.