Sve partije vladajuće koalicije u Srpskoj podržale su sporazum o formiranju vlasti na nivou BiH koji su potpisali lideri SNSD, SDA i HDZ, ali se u javnosti najviše prašine podiglo oko člana 3, koji govori o NATO integracijama u BiH, uz obavezno pitanje – da li je popustio Milorad Dodik ili Bakir Izetbegović.

Formulacija u tekstu sporazuma je takva da ostavlja mogućnost brojnih, različitih tumačenja. To što piše da se nastavljaju integracijski procesi, kritičari Dodika, poput lidera SDS Mirka Šarovića, čitaju kao njegovu „kapitulaciju“ odnosno dozvolu za ulazak u Alijansu, bez obzira što se u Principima navodi da to ne prejudicira buduće odluke u vezi sa članstvom.

Međutim, oni koji su stali iza Dodika citiraju tekst sporazuma u kome se kaže da će se u NATO integracijama „uvažavati stavovi i interesi svih nivoa vlasti“, a time i RS. Takođe, u prilog Dodiku ide u rečenica u kojoj se navodi da je Predsjedništvo BiH neizostavno u ovom procesu, a tamo nema odluke iz oblasti odbrane i spoljne politike bez konsenzusa.

– Vuk Karadžić je rekao da se čita i tumači onako kako piše. Nemojte me pitati šta znači. Ono što piše. A šta ne piše, nema. Tako bi trebalo da bude. Ono što piše, to je to, ono što ne piše, nije to. Čitajte onako kako piše, pustite ove iz OHR koji su tumačili duh. Ovdje nema duha, postoji samo slovo ovog sporazuma – izjavio je Dodik.

Na mukama je i lider SDA Bakir Izetbegović, jer se u sporazumu nigdje ne pominje obaveza slanja u NATO prvog godišnjeg nacionalnog plana (ANP) što je dosad bio njegov uslov za formiranje vlasti na nivou BiH. I sam je izjavio da nije optimista da će na tom planu mnogo toga biti urađeno u naredne tri godine, iako postoje spekulacije da bi odlazeća ministarka odbrane BiH Marina Pendeš (HDZ) mogla „ispod žita“ u NATO da proslijedi ANP.

Politikolog Vojislav Savić smatra da je najvažnija stvar to što su federalni partneri pristali na formiranje Savjeta ministara i bez ulaska u NATO. Druga važna stvar je najavljeno ukidanje OHR.

– Ostalo su uglavnom tehničke formulacije koje će se dalje razrađivati, uvažavajući sve nivoe vlasti. Sad je u tom procesu ključ toga ko će proći bolje po ostalim pitanjima – kaže Savić za Srpskainfo.

U Principima između ostalog piše da kompletan dogovor otpada ako u roku od 30 dana ne bude formiran Savjet ministara BiH. Međutim, lider SDA Bakir Izetbegović već je na neki način najavio mogućnost da rok bude probijen, pominjući period od „mjesec-dva“.

– Izetbegoviću i SDA generalno se ne može vjerovati, jer su previše puta do sada izašli iz dogovorenih sporazuma i rokova, tako da treba biti oprezan. Bilo bi naivno očekivati da će tek tako ispoštovati dogovor, bez dodatnih zatezanja i uslovljavanja – upozorava Savić.

I ovaj put, kao u slučajevima Reformske agende ili usvajanja paketa zakona o povećanju akciza, dogovor je postignut tek nakon posredovanja šefa Delegacije EU u BiH. Postavlja se pitanje zbog čega Lars-Gunar Vigemark nije reagovao ranije i zbog čega je baš on presudan za ključne dogovore u BiH.

– Bez stranaca nije moglo, jer Sarajevo uvek priziva neku vrstu intervencionizma. To je njihov modus operandi. Na sve ovo su mogli i davno pristati, ali eto, dok im neko iz Brisela ili Vašingtona to ne kaže, oni to neće učiniti. Dakle, da sumiram, neulazak u NATO i ukidanje OHR jesu pobjede za Srpsku, ali treba biti strpljiv, još ništa nije gotovo. I treba dodati, sada kada se (ako se) otklone uslovljavanja članstvom u NATO i tome slično, tek tada predstoji pravi posao za sljedeći saziv Savjeta ministara, jer treba otkočiti procese koji stoje već godinu dana – zaključuje Savić.

Istovremeno, direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) Ljubljana Zijad Bećirović smatra da je dosadašnja praksa bila takva da je većina predstavnika EU vremenom postala „dio političko-kriminalnih struktura u BiH“, često se ponašajući kao „mafijski kum“.

Bećirović kaže da su dosad navedeni stranački čelnici mnogo toga potpisali, a još više obećavali, te da „nijedan od njih nema konzistentnu, vjerodostojnu i politiku koja radi u interesu građana“.

– Pogledajte period od poslednjih skoro 30 godina, šta su dobrog te politike donijele građanima BiH. A kada me pitate koja je politika „bolje prošla“, odgovoriću vam da su njih trojica „odlično prošla“ i manja grupa pojedinaca i pravnih osoba (preduzeća) oko njih i vezanih za njih. Kada su u pitanju NATO integracije, navedena trojica ne odlučuju o tome. A kada smo kod pitanja „izdaje“, ne znam šta bi oni više mogli izdati osim novih obveznica i novih kreditnih zaduživanja – kaže Bećirović za Srpskainfo.

Na pitanje da li treba očekivati da se ispoštuje zacrtani rok, Bećirović kaže da „oni mogu sve kada je u pitanju njihov interes“, ali da im rokovi u prošlosti nisu predstavljali posebnu obavezu i da se poigravaju građanima.