Све партије владајуће коалиције у Српској подржале су споразум о формирању власти на нивоу БиХ који су потписали лидери СНСД, СДА и ХДЗ, али се у јавности највише прашине подигло око члана 3, који говори о НАТО интеграцијама у БиХ, уз обавезно питање – да ли је попустио Милорад Додик или Бакир Изетбеговић.

Формулација у тексту споразума је таква да оставља могућност бројних, различитих тумачења. То што пише да се настављају интеграцијски процеси, критичари Додика, попут лидера СДС Мирка Шаровића, читају као његову „капитулацију“ односно дозволу за улазак у Алијансу, без обзира што се у Принципима наводи да то не прејудицира будуће одлуке у вези са чланством.

Међутим, они који су стали иза Додика цитирају текст споразума у коме се каже да ће се у НАТО интеграцијама „уважавати ставови и интереси свих нивоа власти“, а тиме и РС. Такође, у прилог Додику иде у реченица у којој се наводи да је Предсједништво БиХ неизоставно у овом процесу, а тамо нема одлуке из области одбране и спољне политике без консензуса.

– Вук Караџић је рекао да се чита и тумачи онако како пише. Немојте ме питати шта значи. Оно што пише. А шта не пише, нема. Тако би требало да буде. Оно што пише, то је то, оно што не пише, није то. Читајте онако како пише, пустите ове из ОХР који су тумачили дух. Овдје нема духа, постоји само слово овог споразума – изјавио је Додик.

На мукама је и лидер СДА Бакир Изетбеговић, јер се у споразуму нигдје не помиње обавеза слања у НАТО првог годишњег националног плана (АНП) што је досад био његов услов за формирање власти на нивоу БиХ. И сам је изјавио да није оптимиста да ће на том плану много тога бити урађено у наредне три године, иако постоје спекулације да би одлазећа министарка одбране БиХ Марина Пендеш (ХДЗ) могла „испод жита“ у НАТО да прослиједи АНП.

Политиколог Војислав Савић сматра да је најважнија ствар то што су федерални партнери пристали на формирање Савјета министара и без уласка у НАТО. Друга важна ствар је најављено укидање ОХР.

– Остало су углавном техничке формулације које ће се даље разрађивати, уважавајући све нивое власти. Сад је у том процесу кључ тога ко ће проћи боље по осталим питањима – каже Савић за Српскаинфо.

У Принципима између осталог пише да комплетан договор отпада ако у року од 30 дана не буде формиран Савјет министара БиХ. Међутим, лидер СДА Бакир Изетбеговић већ је на неки начин најавио могућност да рок буде пробијен, помињући период од „мјесец-два“.

– Изетбеговићу и СДА генерално се не може вјеровати, јер су превише пута до сада изашли из договорених споразума и рокова, тако да треба бити опрезан. Било би наивно очекивати да ће тек тако испоштовати договор, без додатних затезања и условљавања – упозорава Савић.

И овај пут, као у случајевима Реформске агенде или усвајања пакета закона о повећању акциза, договор је постигнут тек након посредовања шефа Делегације ЕУ у БиХ. Поставља се питање због чега Ларс-Гунар Вигемарк није реаговао раније и због чега је баш он пресудан за кључне договоре у БиХ.

– Без странаца није могло, јер Сарајево увек призива неку врсту интервенционизма. То је њихов модус операнди. На све ово су могли и давно пристати, али ето, док им неко из Брисела или Вашингтона то не каже, они то неће учинити. Дакле, да сумирам, неулазак у НАТО и укидање ОХР јесу побједе за Српску, али треба бити стрпљив, још ништа није готово. И треба додати, сада када се (ако се) отклоне условљавања чланством у НАТО и томе слично, тек тада предстоји прави посао за сљедећи сазив Савјета министара, јер треба откочити процесе који стоје већ годину дана – закључује Савић.

Истовремено, директор Међународног института за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) Љубљана Зијад Бећировић сматра да је досадашња пракса била таква да је већина представника ЕУ временом постала „дио политичко-криминалних структура у БиХ“, често се понашајући као „мафијски кум“.

Бећировић каже да су досад наведени страначки челници много тога потписали, а још више обећавали, те да „ниједан од њих нема конзистентну, вјеродостојну и политику која ради у интересу грађана“.

– Погледајте период од последњих скоро 30 година, шта су доброг те политике донијеле грађанима БиХ. А када ме питате која је политика „боље прошла“, одговорићу вам да су њих тројица „одлично прошла“ и мања група појединаца и правних особа (предузећа) око њих и везаних за њих. Када су у питању НАТО интеграције, наведена тројица не одлучују о томе. А када смо код питања „издаје“, не знам шта би они више могли издати осим нових обвезница и нових кредитних задуживања – каже Бећировић за Српскаинфо.

На питање да ли треба очекивати да се испоштује зацртани рок, Бећировић каже да „они могу све када је у питању њихов интерес“, али да им рокови у прошлости нису представљали посебну обавезу и да се поигравају грађанима.