Nazivi benzinskih pumpi koje profitiraju na nezakonitom povećanju cijena i prodaji nekvalitetnog goriva moraju biti javno dostupni, kako bi građani koji su prevareni mogli da reaguju, te da ubuduće zaobilaze one koji love u mutnom.
Ovo poručuju sagovornici Srpskainfo, koji naglašavaju da je potrošačima dosta i to što litar plaćaju skuplje od 3,5 KM, a kamoli da ih pumpaši još zakidaju nezakonitim cijenama, dok je o šteti od kupovine nekvalitetnog goriva suvišno i govoriti.
Od marta 2022, zbog kršenja uredbe o maržama, pumpe u Srpskoj kažnjene su sa 1,56 miliona KM, a pojedine su litar prodavale i do 30 feninga skuplje. S druge strane, lani i ove godine naftašima je izrečeno skoro 700.000 KM prekršajnih naloga zbog točenja nekvalitetnog goriva.
Uprkos tome, iz Inspektorata Republike Srpske ne saopštavaju njihove nazive, uz napomenu da su pumpe koje su neosnovano dizale cijene adekvatno kažnjene!?
“Saučesnici u krađi”
Međutim, ako imena pumpi koje krše zakon ostaju pod velom tajne, kako potrošači da znaju koje su ih pumpe prevarile, na osnovu čega bi mogli da traže obeštećenje?! Na ovo pitanje iz Inspektorata Republike Srpske nismo dobili odgovor.
Milko Grmuša, diplomirani pravnik i odbornik u Skupštini Grada Banjaluka, naglašava da je van pameti da Inspektorat Republike Srpske štiti pumpe koje krše zakonske norme.
– To je isto kao kad imate ubicu, i kažete – ne smijemo da objavimo javno da je to ubica, jer ćemo ga na neki način povrijediti!? To su podaci koji se moraju javno saopštiti. Neka iz Inspektorata Republike Srpske navedu pravnu normu u bilo kojem pravnom aktu koja ih sprečava da otkriju ove podatke, koje sam od njih tražio. I neka odgovore na pitanje da li su ikada izrekli mjeru zabrane rada bilo kojoj benzinskoj pumpi. Ako nisu, a imali su osnova, onda je Inspektorat Republike Srpske saučesnik u krađi građana, koja se dešava sad kad je najteže. Naime, ako gorivo poskupljuje, poskupljuju i namirnice, jer je njegova cijena osnovni input u formiranju svih drugih cijena. Po ovome, neprestano ćemo imati talas poskupljenja i rast inflacije – upozorava za Srpskainfo Grmuša.
Dodaje da potrošači treba da znaju da neko krši neku zakonsku normu jer će, možda, donijeti odluku da ne idu da troše novac kod njega.
– Međutim, činjenica je da su jedna od najnetransparentnijih grupa u BiH naftaši, koji apsolutno nikada ne obrazlažu cijenu svojih proizvoda. Uopšte ne žele da komuniciraju sa javnošću, jer znaju da imaju jaka uporišta u institucijama i da im se može. S druge strane, neshvatljivo je da državni organi, čiji je posao da štite građane, neće da saopšte ko prodaje loše gorivo. U tom slučaju, građani koji dokažu da problem na autu imaju zbog nekvalitetnog goriva, mogu da tuže Inspektorat Republike Srpske, a svakom ko se odluči na ovaj korak ponudiću besplatnu pravnu pomoć – ističe Grmuša.
Naglašava da ovdje nisu u pitanju fizička, nego pravna lica, te da nema nikakvih prepreka da se objave nazivi pumpi.
Zakon se odnosi na fizička lica
I u Agenciji za zaštitu ličnih podataka BiH objašnjavaju da se, prema Zakonu o zaštiti ličnih podataka, lični podaci odnose na fizičko lice.
– Samim tim, nazivi pumpi koje su prekršajno kažnjene i koje toče nekvalitetno gorivo, kao nazivi pravnih lica, ne spadaju u lične podatke i nisu u tom smislu zaštićeni pomenutim zakonom – kaže za Srpskainfo direktor ove agencije Dragoljub Reljić.
Međutim, u Inspektoratu Republike Srpske tvrde da bi javno objavljivanje naziva pumpi kojima su izdati prekršajni nalozi moglo da utiče na ishod postupaka koji će se, eventualno, voditi ili se u ovom trenutku vode pred nadležnim sudovima.
– Većina kažnjenih pumpi je, po izdavanju prekršajnog naloga, zatražila sudsko odlučivanje. Zato smatramo da treba sačekati ishod presuda, kako ne bismo sebe doveli u priliku da se stavimo iznad nadležnog suda, te da izbjegnemo preuranjenu kvalifikaciju. Takođe, kupci će moći biti obeštećeni nakon sudskih sporova u kojima su pumpe tražile sudsko odlučivanje – kažu za Srpskainfo u Inspektoratu Republike Srpske, ne navodeći na koji način kada nisu objavljena imena kažnjenih pumpi.
Povrat novca
Iz udruženja potrošača upozoravaju da je vrijeme da se objavi lista svih pumpi koje su nezakonito povećavale cijene, te da potrošači imaju pravo na povrat bespravno naplaćenog novca.
– U krizi koja je nezapamćena na našim prostorima, građanima dodatnu muku predstavljaju pumpe koje podizanjem cijena goriva još više produbljuju ionako tešku situaciju. Podržavamo rad inspekcijskih organa, ali se pitamo zašto se ne objavi lista prekršioca! Zanima nas da li će potrošači dobiti svoj novac koji su pumpe prisvojile nezakonito ili će se ispostaviti da ćemo još jednom platiti sve kazne koje su izrečene njima – poručuju iz prijedorskog Udruženja za zaštitu potrošača „Don“.
U Udruženju prevoznika za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske takođe smatraju da svaka pumpa koja nezakonito posluje mora da bude javno imenovana.
– Kako god smo mi na tapetu kad ne platimo obaveze, ne vidim zašto se kriju nazivi pumpi koje manipulišu cijenama ili prodaju loše gorivo. Na primjer, prevoznici sa rezervoarom goriva koje uspu u Austriji pređu 200 kilometara više nego istom količinom koju kupe u BiH!? Toliko o nekom navodnom kvalitetu na našim pumpama… Dakle, javno treba prozvati sve koji rade mimo zakona, da bi vozači mogli da ih zaobiđu u širokom luku – kaže za Srpskainfo predsjednik ovog udruženja Nikola Grbić.
Iz Udruženja distributera naftnih derivata Republike Srpske nedavno su saopštili da je činjenica da neki distributeri krše propisane marže, ali da većina pumpi, ipak, radi u skladu sa zakonom.
Za razliku od Srpske, Federalna uprava za inspekcijske poslove redovno objavljuje nazive benzinskih pumpi za koje se utvrdi da su prekršili marže.
“ZABRANITI IM RAD”
Postoje benzinske pumpe koje nisu ni platile kazne za nezakonito poslovanje, što bi Inspektorat Republike Srpske trebalo da saopšti.
– Takođe, zakon kaže da vam, ako ponavljate propuste zbog kojih ste novčano kažnjeni, može biti zabranjen rad u trajanju tri mjeseca, pa vi vidite da li ćete nastaviti da kršite te norme. A mi da imamo podatke ko krši zakon, veoma brzo bi udruženja potrošača, sredstva javnog informisanja i javnost, uopšte, mogli da kažu – ovako više ne ide, ne možete da ih kažnjavate samo novčano. Jer, oni u roku osam dana plate, a ta novčana kazna im ništa ne znači u finansijskom pogledu, jer sve to nadoknade. Hajde, onda, da ih kažnjavamo tako da tri mjeseca ne rade – predlaže Grmuša.
Dodaje da niko nikada nije objasnio zbog čega su cijene nafte na svjetskom tržištu za 10 godina nešto malo porasle, a kod nas gorivo konstantno poskupljuje.
– Ako naftaši imaju argument da ih država ili rafinerije pritišću, onda treba da izađu u javnost, pa da mi možemo reagovati prema tim grupama – poručuje Milko Grmuša.
Autor: Maja Radoja