Ko kaže da Sokolac nema aerodrom! Istina, "veliki" aerodrom, sa pistama za putničke avione, za sada postoji samo u projektima, ali je zato Sportski aerodrom “Glasinac” upisan u svjetski registar letjelišta i otvoren za sve ljude željne avanture.

Da biste poletjeli iznad Romanije ne morate čak ni platiti kartu.

Od proljeća do jeseni na aerodromu “Glasinac”, nedaleko od Sokoca, dočekaće vas hrabri i vješti piloti iz Aero kluba “Soko”.

Svakog ko se odvaži na ovoj korak oni su spremni da povezu na let motornim zmajem.

Jedino što može da im poremeti planove je loše vrijeme. Ali, na Romaniji se to, od maja do oktobra, rijetko dešava.

Foto: S.Pašalić/RAS Srbija

Vjetar je najpovoljniji ujutru i pred veče i tada njihov žuti zmaj zvani “Eagle”, ili u prevodu orao, kreće u akciju.

Eto, toga nema nigdje, samo na Romaniji: da piloti “sokolovi” voze neuke turiste zmajem zvanim orao!

– Svi koji to žele, mogu letjeti s nama. Ništa se ne plaća. Za sada su to samo “informativni”, a ne komercijalni letovi. Imamo mi svoju “specijalnu misiju”. Cilj nam je da promovišemo letenje, ali i da promovišemo ovaj prelijepi kraj. Ovdje stvarno ima šta da se vidi i doživi – priča ekipi Srpskainfo pilot Bratislav Bato Perić.

On je, zajedno sa Sašom Stanarom i još trojicom drugara, 2015. osnovao Aero klub “Soko”.

Od 2016. godine oni upravljaju uzletištem “Glasinac”, jedinim u istočnoj BiH, i vode računa da se poštuju strogi međunarodni standardi i da se na vrijeme obnavljaju licence.

Danas klub ima 12 članova iz cijele Sarajevsko – romanijske regije. “Sokolovi” imaju dva motorna zmaja i jedan paraglajder.

I želju  da nabave sportski avion, jer su obučeni za upravljanje svim lakim letjelicama.

Ali, nemaju krov nad glavom. I upravo zato je “na terenu” samo jedan zmaj. Ako ne računamo pilote.

– Nemamo hangar. Kad bismo ga imali, bila bi to sasvim druga priča. Mogli bismo da postanemo kao sportski aerodrom u Livnu, koji je među pet vodećih jedriličarskih centara u svijetu. Imamo idealne prirodne uslove za to. Ali, ništa bez hangara – kaže Bato.

Foto: S.Pašalić/RAS Srbija

A Saša, dok sprema svog zmaja za uzlijetanje, objašnjava kako funkcioniše aerodrom na “goloj ledini”.

– Kad je sezona, dođemo ovdje sa suprugama, spavamo u kamp prikolici i čuvamo letjelicu. Kad nismo tu, onda moramo sve da spakujemo i ponesemo sa sobom. Letjelice i opremu držimo po garažama i kućama svojih članova – priča Saša.

I Saša i Bato su piloti iz hobija. Ne žive od letenja, nego za letenje. Ljubav je to.

Bato je mašinski inženjer u penziji. Ranije je radio u jednoj firmi iz sistema “Energoinvest” i kao inženjer prošao pola svijeta.

Danas je letač i lovac. Uživa provodeći penzionerske dane u prirodi i u odabranom društvu.

Saša je u “stvarnom životu” elektrotehničar, specijalista za elektroniku. Radi u Libiji. Kad nije u pečalbi, leti, najčešće sa suprugom Danijelom Samardžić – Stanar.

Ona nije pilot, ali zna mnogo o zmajevima, avionima, letelicama svih vrsta. Ljubav je to.

– Već 20 godina letimo zajedno, ali još se nisam potpuno oslobodila straha od visine – priznaje Danijela.

Strah je, objašnjavaju piloti, normalna reakcija. Nije čovjek ptica! Ali, ko se pridržava pravila i sluša upute pilota, ništa mu se loše ne može desiti.

Da je tako, uvjerila se i ekipa Srpskainfo, koja nije propustila priliku za uzbudljivi let motornim zmajem.

Sa visine od 200 metara pogled na Sokolac, Glasinačko polje i idilična romanijska sela je čaroban.

Iako zmaj leti brzinom većom od 100 kilometara na sat sve djeluje kao lagana nebeska šetnja. A opet, sve je drugačije nego plovidba nekim stereotipnim putničkim avionom.

Foto: S.Pašalić/RAS Srbija

Vjetar, sunce, zvuci prirode i mahanje mještana, kad se zmaj spusti bliže poljima i kada leti iznad krovova kuća, doživljaj je koji je teško prepričati.

– I drugi naši gosti su oduševljeni letom. A mi smo sretni kad nam dođu, pogotovo kad se mladi zainteresuju za letenje. Eto, ako samo jedan mladić ili devojka, koji lete sa nama, zainteresuju za ovaj sport, eto nama podmlatka – kažu Saša i Bato.

Turisti, koji sve češće svraćaju u Sokolac i na Romaniju, već su se zainteresovali za ovu nebesku avanturu. Pročulo se.

A kad bi romanijski “Soko” imao svoj hangar bilo bi prilike i da se nešto zaradi.

Mogli bi da pružaju usluge drugim aero klubovima. Mogli bi da organizuju obuke za letače i aero mitinge. I da imaju avion za komercijalne svrhe.

Eto, mamce za lisice sa vakcinom protiv bjesnila već godinama iznad istočne BiH bacaju se iz aviona koji dolijeću iz Srbije. I to bi mogli da rade piloti “Sokola”.