Račun za posebne namjene – takozvani eskrou račun, godinama je bio rezervna kasa za sve finansijske krize Republike Srpske. Skoro milijardu i po maraka, koliko je bilo na tom računu od prodaje državnog kapitala, isparilo je.

Prema posljednjim podacima iz Konsolidovanog godišnjeg izvještaja o izvršenju budžeta RS, u decembru 2023. godine, na eskrou računu je ostalo samo 2,2 miliona, navodi BN televizija.

Zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, na eskoru računu je od 2, 2 miliona maraka, koliko trenutno ima, od sredstava sukcesije ostalo milion i 910.000 maraka, dok je od privatizacije ostalo svega 380.000 maraka.

Ekonomisti objašnjavaju da je trošenje tog novca trebalo da bude isključivo sa ciljem ulaganja u privredu. Ipak, privrednih giganata nema. A nema ni para.

– Visoki predstavnik je, kada je napravljen eskrou račun, na osnovu kapitala od društvenih firmi, ta sredstva namijenio isključivo novom zapošljavanju ljudi. Ipak, Vlada je našla način da putem Skupštine omogući i izmijena, da se taj novac kao ne uzima i ne troši, nego pozajmljuje. Time je izbjegnuto ograničenje koje je nametnuo visoki predstavnik – rekao je ekonomista Zoran Pavlović.

Novac se, između ostalog, koristio za sanaciju i opremanje Poljoprivredne škole u Banjaluci, opremanje dijela bolnice u Prijedoru, izgradnju infrastrukture u Bratuncu. Uzeto je i 17 miliona maraka za izgradnju bijeljinske bolnice.

Robne Rezerve Republike Srpske, koje su ugašene, očigledno nikad neće vratiti svoj dug od 14 miliona maraka. Vlada izbjegava vraćanje novca na ove račune i to na način da jednom godišnje donosi odluku kojom se prolongira obaveza vraćanja za narednu.

– Jasno je da se taj novac može pozajmiti. Ali on treba biti vraćen u određenim rokovima. Na to je upozoravala i Glavna služba za reviziju, ali od toga nema nikakve koristi, jer niko ništa nije preduzimao. Što se tiče prošle godine, projekata, vidjeli smo, nije bilo, a sredstva su se koristila za popunjavanje budžetskih rupa – smatra Mirjana Orašanin, poslanica SDS u Narodnoj Skupštini RS.

Svake godine iz Vlade Srpske su očigledno grabili pomalo sa površine eskrou računa.

U prošloj godini je takođe uzeto nekoliko stotina hiljada maraka, a u prilog tome govore stanje na kraju 2022. godine, kada je bilo na računima za posebne namjene bilo oko 2,6 miliona, dok je na kraju 2023. ostalo tek nešto više od 2,2 miliona, što čini razliku od 375 hiljada maraka.

A da rupa u budžetu i dalje ima, priznala je i ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović.

– Imamo nešto duga za poljoprivredu i privredu, ali evo trudimo se da svaki dan isplaćujemo nešto, i danas je otišao jedan dio tranše. Te subvencije, koje nisu prioritet, će biti isplaćene do kraja jula, a sada imamo isplatu za pšenicu, i potrudićemo se da za pšenicu isplatimo odmah – rekla je Vidovićeva.

Računi posebnih namjena u Republici Srpskoj napunili su se prodajom državnog kapitala u u Telekomu Srpske u iznosu od 1 milijardu i 263 miliona maraka.

Privatizacija kapitala u preduzećima iz naftne industrije RS donijela je 215 miliona maraka, a prodaja Industrije alata u Trebinju 1,5 miliona KM. Poljoprivredni zavod Bijeljina dodao je na račun 105.000 KM, a Rudnik krečnjaka i fabrika kreča iz Doboja 60.000 KM