Рачун за посебне намјене – такозвани ескроу рачун, годинама је био резервна каса за све финансијске кризе Републике Српске. Скоро милијарду и по марака, колико је било на том рачуну од продаје државног капитала, испарило је.

Према посљедњим подацима из Консолидованог годишњег извјештаја о извршењу буџета РС, у децембру 2023. године, на ескроу рачуну је остало само 2,2 милиона, наводи БН телевизија.

Закључно са 31. децембром 2023. године, на ескору рачуну је од 2, 2 милиона марака, колико тренутно има, од средстава сукцесије остало милион и 910.000 марака, док је од приватизације остало свега 380.000 марака.

Економисти објашњавају да је трошење тог новца требало да буде искључиво са циљем улагања у привреду. Ипак, привредних гиганата нема. А нема ни пара.

– Високи представник је, када је направљен ескроу рачун, на основу капитала од друштвених фирми, та средства намијенио искључиво новом запошљавању људи. Ипак, Влада је нашла начин да путем Скупштине омогући и измијена, да се тај новац као не узима и не троши, него позајмљује. Тиме је избјегнуто ограничење које је наметнуо високи представник – рекао је економиста Зоран Павловић.

Новац се, између осталог, користио за санацију и опремање Пољопривредне школе у Бањалуци, опремање дијела болнице у Приједору, изградњу инфраструктуре у Братунцу. Узето је и 17 милиона марака за изградњу бијељинске болнице.

Робне Резерве Републике Српске, које су угашене, очигледно никад неће вратити свој дуг од 14 милиона марака. Влада избјегава враћање новца на ове рачуне и то на начин да једном годишње доноси одлуку којом се пролонгира обавеза враћања за наредну.

– Јасно је да се тај новац може позајмити. Али он треба бити враћен у одређеним роковима. На то је упозоравала и Главна служба за ревизију, али од тога нема никакве користи, јер нико ништа није предузимао. Што се тиче прошле године, пројеката, видјели смо, није било, а средства су се користила за попуњавање буџетских рупа – сматра Мирјана Орашанин, посланица СДС у Народној Скупштини РС.

Сваке године из Владе Српске су очигледно грабили помало са површине ескроу рачуна.

У прошлој години је такође узето неколико стотина хиљада марака, а у прилог томе говоре стање на крају 2022. године, када је било на рачунима за посебне намјене било око 2,6 милиона, док је на крају 2023. остало тек нешто више од 2,2 милиона, што чини разлику од 375 хиљада марака.

А да рупа у буџету и даље има, признала је и министарка финансија Републике Српске Зора Видовић.

– Имамо нешто дуга за пољопривреду и привреду, али ево трудимо се да сваки дан исплаћујемо нешто, и данас је отишао један дио транше. Те субвенције, које нису приоритет, ће бити исплаћене до краја јула, а сада имамо исплату за пшеницу, и потрудићемо се да за пшеницу исплатимо одмах – рекла је Видовићева.

Рачуни посебних намјена у Републици Српској напунили су се продајом државног капитала у у Телекому Српске у износу од 1 милијарду и 263 милиона марака.

Приватизација капитала у предузећима из нафтне индустрије РС донијела је 215 милиона марака, а продаја Индустрије алата у Требињу 1,5 милиона КМ. Пољопривредни завод Бијељина додао је на рачун 105.000 КМ, а Рудник кречњака и фабрика креча из Добоја 60.000 КМ