Vlast Republike Srpske je putem Investiciono-razvojne banke u proteklom periodu prodavala državne akcije u većem broju preduzeća. Pojedine prodaje, kao što je privatizacija Rudnika željezne rude Ljubija, završile su bezuspješno. Međutim mnogi postavljaju pitanje zakonitosti takvih prodaja, s obzirom da se često radi o važnim preduzećima koja ne bi trebalo da se prodaju bez odluke Narodne skupštine Republike Srpske.
U posljednjih 12 mjeseci Investiciono-razvojna banka Republike Srpske je objavila više od deset poziva za prodaju državnih akcija u preduzećima.
Među njima je i prodaja akcija u Rudniku željezne rude Ljubija. Pokušaj prodaje prethodno je propao u Narodnoj skupštini, pa je Vlada ovo preduzeće skinula sa spiska strateških preduzeća kako bi akcije prodala Investiciono-razvojna banka.
Međutim, postavlja se pitanje koliko je ovo zakonito s obzirom da Zakon o privatizaciji državnog kapitala u preduzećima jasno kaže da prodaja preduzeća iz oblasti rudarstva može ići samo uz saglasnost Narodne skupštine.
Čim je nešto stavljeno na spisak strateških preduzeća, kažu u Konfederaciji sindikata, to znači da se radi o nečemu što je veoma važno za Republiku Srpsku i da parlament nikako ne bi smio da bude isključen.
Bez obzira što je za velika preduzeća stav Narodne skupštine obavezan, slučaj Rudnika Ljubija nije jedini, upozoravaju iz opozicije, što dokazuje da je godinama na sceni urušavanje značaja parlamenta Srpske.
U posljednje vrijeme IRB je ponudio na prodaju akcije još nekoliko velikih preduzeća, a među njima bi se mogli naći i banjalučki Kosmos i Orao Bijeljina, bez obzira što se radi o strateškim preduzećima namjenske industrije. Tako se nastavlja praksa da se aktivnosti za koje bi morala postojati saglasnost Narodne skupštine, dogovaraju u četiri oka.
