Власт Републике Српске је путем Инвестиционо-развојне банке у протеклом периоду продавала државне акције у већем броју предузећа. Поједине продаје, као што је приватизација Рудника жељезне руде Љубија, завршиле су безуспјешно. Међутим многи постављају питање законитости таквих продаја, с обзиром да се често ради о важним предузећима која не би требало да се продају без одлуке Народне скупштине Републике Српске.

У посљедњих 12 мјесеци Инвестиционо-развојна банка Републике Српске је објавила више од десет позива за продају државних акција у предузећима.

Међу њима је и продаја акција у Руднику жељезне руде Љубија. Покушај продаје претходно је пропао у Народној скупштини, па је Влада ово предузеће скинула са списка стратешких предузећа како би акције продала Инвестиционо-развојна банка.

Међутим, поставља се питање колико је ово законито с обзиром да Закон о приватизацији државног капитала у предузећима јасно каже да продаја предузећа из области рударства може ићи само уз сагласност Народне скупштине.  

Чим је нешто стављено на списак стратешких предузећа, кажу у Конфедерацији синдиката, то значи да се ради о нечему што је веома важно за Републику Српску и да парламент никако не би смио да буде искључен.

Без обзира што је за велика предузећа став Народне скупштине обавезан, случај Рудника Љубија није једини, упозоравају из опозиције, што доказује да је годинама на сцени урушавање значаја парламента Српске.

У посљедње вријеме ИРБ је понудио на продају акције још неколико великих предузећа, а међу њима би се могли наћи и бањалучки Космос и Орао Бијељина, без обзира што се ради о стратешким предузећима намјенске индустрије. Тако се наставља пракса да се активности за које би морала постојати сагласност Народне скупштине, договарају у четири ока.