Moj prvi dan škole
Gledam juče đake prvake,
u školu ih vode tate i mame,
lijepi k'o lutke, lijepo obučeni,
izgledaju k'o najljepše ciklame.
Onda premotam godine u nazad,
prisjetim se toga kao iz sna...
Daleke osamdeset devete,
kad u školu krenuh i ja...
Obukla mi mama bijele štramplice,
i plavi šorc na pruge,
a na nogama čizmice gumene,
one moderne sa bojama duge.
Gore mi obukli košulju s'pijace,
na njoj naslikan voz i šine,
bila je samo dva broja veća,
a kragna se protezala do vakcine!
Koljena i laktovi u grdnim ranama,
a malo sam bio i zgulio nos,
lijevo oko na pola zatvoreno,
viškuće me pod kruškom ujeo os!
Frizura k'o u Mitra Mirića,
kosa raščupana i gusta..
A mati samo u dlanove pljune,
te me obriše oko usta.
Torbu su mi dali od starije sestre,
roza na cvjetiće, k'o i sad je gledam,
a na njoj je već pisalo,
čini mi se treći jedan.
I tako skockan u školu krenuh,
uopšte me nije bilo blam...
Dok je majka stalno ponavljala,
upamti put, jer sutra ideš sam.
Toliko o prvom danu...♡
Doduše forma izražavanja je slična (ista), kao u Milovana Jevtovića, ali ne smeta, dobra je.