Skoro polovina ispitanih stanovnika Republike Srpske ne podržava obavezno vakcinisanje protiv virusa korona, a da su strah i negodovanje opravdani saglasni su psiholozi i sociolozi, koji kažu da je nauka u proteklih nekoliko mjeseci ponudila veoma malo odgovora na pitanja o “kovidu 19”.

Istraživanje koje je od 27. aprila do 5. maja sprovela grupa sociologa sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci o porodičnim i društvenim promjenama usljed epidemije pokazalo je da su mišljenja ispitanika podijeljena te da trećina smatra da je epidemija obična izmišljotina, dok čak 42,4 odsto ne podržava obavezno vakcinisanje. Da svako treba sam da odluči da li će primiti vakcinu te da za odluku ne treba da snosi nikakve posljedice smatra 79,8 odsto ispitanika, dok je njih 53,5 odsto saglasno sa tim da javne ličnosti ne treba javno da iznose svoje mišljenje o vakcinisanju, već o tome treba da govore isključivo stručnjaci.

Osim toga istraživanje koje je obuhvatilo 1.148 punoljetnih građana iz 40 lokalnih zajednica, pokazalo je da osim ekonomskih građani smatraju da će pretrpjeti i značajne socijalne posljedice, zbog nedostatka druženja i putovanja, a 18 odsto ispitanika izjasnilo se da je na ivici nerava zbog cijele situacije.

Psiholog Aleksandar Milić ističe da u kontaktu sa pacijentima vidi da je njihovo psihičko zdravlje narušeno te da se javljaju i novi pacijenti.

- Nedostaje aktivnost i okupiranost pozitivnim mislima, a sve to je u vezi sa druženjem i rekreacijom, a kako su ljudi lišeni toga, logično je da se javljaju netrpeljivost i strah - rekao je Milić.

Smatra da odbojnost građana prema vakcini protiv virusa korona nije čudna.

- Nauka je u svijetu pala. Nema dovoljno naučnika koji treba da daju podatke o virusu. Mjesecima nemaju ništa da kažu o tome šta je osnova vakcine. Ne zna se da li je virus stvar biološkog rata ili odraz neznanja. To unosi nevjericu i u buduću vakcinu - tvrdi Milić.

Da se glas struke nedovoljno čuje smatra i sociolog Vedran Francuz.

- O vakcini treba da govore ljekari, ali definitivno postoji strah od nepoznatog, a na sve to utiču razne teorije zavjere - rekao je Francuz. Dodao je da će građani iz izolacije u koju su dospjeli zbog virusa korona izaći sa drugačijim pogledima na sve na šta su u trci za modernim životom i trendovima zaboravili, od porodičnih vrijednosti do slobode.

- Strah od gubitka voljenih i materijalnog probudiće u nama kolektivno preispitivanje navika - rekao je Francuz.

Psiholog Saša Risojević kaže da su promjene u društvu neminovne.

- Ovakve situacije izazivaju dodatni nivo neprijatnosti, koja se ogleda u povećanom stresu, koji ako duže traje postaje hroničan i može da dovede do razvoja traume kod građana - rekao je Risojević.

U uzorku istraživanja 71 odsto ispitanika je iz urbanih sredina, 60 odsto sa završenim fakultetom ili višom školom, a 59 odsto ih je zaposleno.

- Imajući u vidu da najveći dio uzoraka čine fakultetski obrazovani i relativno mladi ljudi, logično je pretpostaviti da su stavovi koje su iznijeli o epidemiji nastali prikupljanjem informacija. Stavovi kod takvih osoba su više utemeljeni na znanju i iskustvu, a manje na predrasudama - naveli su autori istraživanja.

Porodica

Istraživanje je pokazalo da članovi 82,1 odsto porodica više vremena provode u zajedničkim aktivnostima, u 74,7 odsto više brinu jedni o drugima, u 55,7 odsto su tolerantniji jedni prema drugima, a u 56,7 odsto porodica ravnomjernije dijele kućne poslove.

Rezultati pokazuju da postoje i porodice u kojima su odnosi tokom epidemije poremećeni pa je u svakoj petoj došlo do otuđenja, jer svako obavlja svoje aktivnosti, ne obraćajući pažnju na druge.

Rezultati istraživanja

Procenat posljedice

64,4 % ekonomske

19,7 % socijalne

8,5 % gubitak bližnjih

3,1 % političke