Fudbaler Đorđe Isailović pozdravio se sa internacionalnom karijerom i hladnu Norvešku zamijenio za toplu Šumadiju. Podno planine Ješevac gaji autohtonu srpsku sortu svinja, moravku. Za nju se odlučio iz patriotskih razloga. Zvanično najbolji mladi poljoprivrednik u Srbiji 2024. godine lopte se nije odrekao, trener je mladog seoskog tima u Donjoj Vrbavi.

- Ovog uspeha ne bi bilo da moja supruga Jelena nije pristala da živi na selu. U suprotnom ničega ne bi bilo. Radila je u inostranstvu, na kruzeru. Ona je gradsko dete, a meni je velika želja bila da živim na selu. Pitao sam, pristala je. Otišli smo u Vrbavu.

Ovako za Sputnjik priča Đorđe Isailović, mladić rođen je u Grabovici pored Donje Vrbave, dojučerašnji fudbaler, danas poljoprivrednik.

Svoj talenat iskoristio je u "Metalcu" iz Gornjeg Milanovca, igrao u beogradskoj Zvezdari, i u dvije zemlje Skandinavije, ali se poželio raja na zemlji. Raj u kome danas živi i radi njegova je majčevina. Kapitalom od fudbala i uz pomoć roditelja otkupio je zemlju oko imanja.

Svinje moravke koje vole šumu

Prve godine samo su krčili novo imanje na kome je bilo puno šume, ali i šuma je bila jedan od razloga zašto se odlučio da gaji svinje. Bijele svinje, kaže, nikada nisu bile opcija:

- Gledali smo šta je na tržištu od autohtonih sorti. Uglavnom su bile mangulice, ali ja sam malo više patriotski nastrojen, volim starije, naše sorte. Otporne su, ne trebaju im super uslovi, mogu da žive u šumi. Meso im je zdravo, nutitivne vrednosti su sjajne. Samo su se ređali plusevi na račun moravke, tako smo došli do nje - objašnjava fudbaler - farmer.

Foto: Sputnjiku ustupio Đorđe Isailović

Đorđe je našao kvalitetna grla, kupio tri, pa još dvije svinje. Država je u tom trenutku davala subvenciju za kvalitetna priplodna grla, pa se upustio u program "Deset plus jedan".

- Kako su dolazile krmače, uvek se njih pet prasilo u istom trenutku. Brzo, za godinu dana smo ih umnožili. Posle druge godine dokupio sam još krmača i ostavljao "nazimice" i tako smo farmu proširivali. Trenutno ima, sa tovljenicima, oko 80 grla.

Luks štala za srpsku sortu

Najbolji mladi srpski poljoprivrednik po ocjeni Privredne komore Srbije i Privredne komore Vojvodine, podnio je zahtjev za IPARD, bespovratna sredstva za poljoprivredu, da bi izgradio veliku štalu koja će biti prilagođena ovoj autohtonoj sorti.

- Biće to prolazna štala na rubu šume, one slobodno ulaze, prolaze. Postoje i sistemi gde možemo da ih pritvorimo kad se prase. Simpatično je urađeno, se ekološkim prečišćivačima i solarnim panelima, nije klasična štala. Ima i silos gde se nalazi hrana, iz njega ide u mlin, pa u hranilice. U svakom trenutku mogu da dođu da jedu, a puštene su 365 dana.

Od početnih pet moravki, Isailovići su došli do toga da cijele godine imaju prihod od prasića, od priplodnog materijala, tovljenika za klanje i onih za preradu. I sami prerađuju svinjsko meso.

Čačanke u rakiju, Đorđe u turizam

Imaju i voćnjak sa 550 stabala šljive, čačanka rodna i čačanka ljepotica idu isključivo u rakiju. To je dodatni prihod. Ozbiljan stiže na treću, četrvtu godinu, pošto rakija mora da odleži.

- Ove sezone smo ukupili oko 8 tona šljiva, to je negde polovina kapaciteta. Ove godine smo se i ponovili, kupili nov kazan. Napravili smo i trem gde se to radi, uveli struju i vodu, a naredne godine planiramo da drveni objekat u blizini adaptiramo i prebacimo kazan.

Riječ je o magazi staroj 150 godina koja će se sjajno uklopiti u buduće seosko domaćinstvo koje prima goste iz gradova, to je krajnji cilj imanja Isailovića.

- Imanje je veliko, imamo dosta starih magaza, objekata, jedan po jedan sređujemo. U centralnom delu je kačara, već smo je sredili. Preradili brvna, lakirali, uveli vodu, napravili kupatilo. Ima i šank, hladnu furunu za pečenje prasića, simpatično je urađeno, u etno - rustik fazonu. Sredićemo i veliku kuću u kojoj će biti sobe.

Ovaj mladi čovjek prati konkurse za projekte. Tako je na imanju napravio i mrestilište šarana, pošto na zemlji imaju četiri izvora. Uskoro će kopati i bunar, da imaju više vode.

Smatra da je važno poštovati tradiciju na zemlji, zato je, kako kaže, iz poštovanja prema malinama koje su njegovi uvijek gajili, zasadio oko 30 ari.

Ne može se pobjeći od fudbala

Đorđe stiže sve, zahvaljujući pomoći supruge, roditelja i mlađeg brata. Da provodi vrijeme sa petogodišnjom ćerkom, ali i sa drugom djecom iz sela. Našao je način da se ne odrekne velike ljubavi.

Foto: Sputnjiku ustupio Đorđe Isailović

- Nedostaje mi igranje, u septembru sam definitivno prestao da se bavim fudbalom, ali imamo školicu fudbala u selu. Ima 25 dece, dečaka i devojčica. U početku je bila školica sporta, ali deca su počela da igraju samo fudbal, da se takmiče u gradskoj ligi. Pomogli su mi saigrači iz kluba i ljudi iz sela.

Osnivač škole, kad stigne od silnog posla na farmi, i sam trenira djecu, vodi ih na turnire, pronašao se, kaže, u drugom dijelu fudbala, pedagoškom radu.

- Teško je, ima puno odricanja u životu na selu, nije sve med i mleko. Ima dana kad ne ide, ali imaš zacrtan cilj i guraš ka tome. Ako sve to voliš, ne bude mnogo problema - kaže najbolji mladi srpski poljoprivrednik.