Фудбалер Ђорђе Исаиловић поздравио се са интернационалном каријером и хладну Норвешку замијенио за топлу Шумадију. Подно планине Јешевац гаји аутохтону српску сорту свиња, моравку. За њу се одлучио из патриотских разлога. Званично најбољи млади пољопривредник у Србији 2024. године лопте се није одрекао, тренер је младог сеоског тима у Доњој Врбави.

- Овог успеха не би било да моја супруга Јелена није пристала да живи на селу. У супротном ничега не би било. Радила је у иностранству, на крузеру. Она је градско дете, а мени је велика жеља била да живим на селу. Питао сам, пристала је. Отишли смо у Врбаву.

Овако за Спутњик прича Ђорђе Исаиловић, младић рођен је у Грабовици поред Доње Врбаве, дојучерашњи фудбалер, данас пољопривредник.

Свој таленат искористио је у "Металцу" из Горњег Милановца, играо у београдској Звездари, и у двије земље Скандинавије, али се пожелио раја на земљи. Рај у коме данас живи и ради његова је мајчевина. Капиталом од фудбала и уз помоћ родитеља откупио је земљу око имања.

Свиње моравке које воле шуму

Прве године само су крчили ново имање на коме је било пуно шуме, али и шума је била један од разлога зашто се одлучио да гаји свиње. Бијеле свиње, каже, никада нису биле опција:

- Гледали смо шта је на тржишту од аутохтоних сорти. Углавном су биле мангулице, али ја сам мало више патриотски настројен, волим старије, наше сорте. Отпорне су, не требају им супер услови, могу да живе у шуми. Месо им је здраво, нутитивне вредности су сјајне. Само су се ређали плусеви на рачун моравке, тако смо дошли до ње - објашњава фудбалер - фармер.

Фото: Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић

Ђорђе је нашао квалитетна грла, купио три, па још двије свиње. Држава је у том тренутку давала субвенцију за квалитетна приплодна грла, па се упустио у програм "Десет плус један".

- Како су долазиле крмаче, увек се њих пет прасило у истом тренутку. Брзо, за годину дана смо их умножили. После друге године докупио сам још крмача и остављао "назимице" и тако смо фарму проширивали. Тренутно има, са товљеницима, око 80 грла.

Лукс штала за српску сорту

Најбољи млади српски пољопривредник по оцјени Привредне коморе Србије и Привредне коморе Војводине, поднио је захтјев за ИПАРД, бесповратна средства за пољопривреду, да би изградио велику шталу која ће бити прилагођена овој аутохтоној сорти.

- Биће то пролазна штала на рубу шуме, оне слободно улазе, пролазе. Постоје и системи где можемо да их притворимо кад се прасе. Симпатично је урађено, се еколошким пречишћивачима и соларним панелима, није класична штала. Има и силос где се налази храна, из њега иде у млин, па у хранилице. У сваком тренутку могу да дођу да једу, а пуштене су 365 дана.

Од почетних пет моравки, Исаиловићи су дошли до тога да цијеле године имају приход од прасића, од приплодног материјала, товљеника за клање и оних за прераду. И сами прерађују свињско месо.

Чачанке у ракију, Ђорђе у туризам

Имају и воћњак са 550 стабала шљиве, чачанка родна и чачанка љепотица иду искључиво у ракију. То је додатни приход. Озбиљан стиже на трећу, четрвту годину, пошто ракија мора да одлежи.

- Ове сезоне смо укупили око 8 тона шљива, то је негде половина капацитета. Ове године смо се и поновили, купили нов казан. Направили смо и трем где се то ради, увели струју и воду, а наредне године планирамо да дрвени објекат у близини адаптирамо и пребацимо казан.

Ријеч је о магази старој 150 година која ће се сјајно уклопити у будуће сеоско домаћинство које прима госте из градова, то је крајњи циљ имања Исаиловића.

- Имање је велико, имамо доста старих магаза, објеката, један по један сређујемо. У централном делу је качара, већ смо је средили. Прерадили брвна, лакирали, увели воду, направили купатило. Има и шанк, хладну фуруну за печење прасића, симпатично је урађено, у етно - рустик фазону. Средићемо и велику кућу у којој ће бити собе.

Овај млади човјек прати конкурсе за пројекте. Тако је на имању направио и мрестилиште шарана, пошто на земљи имају четири извора. Ускоро ће копати и бунар, да имају више воде.

Сматра да је важно поштовати традицију на земљи, зато је, како каже, из поштовања према малинама које су његови увијек гајили, засадио око 30 ари.

Не може се побјећи од фудбала

Ђорђе стиже све, захваљујући помоћи супруге, родитеља и млађег брата. Да проводи вријеме са петогодишњом ћерком, али и са другом дјецом из села. Нашао је начин да се не одрекне велике љубави.

Фото: Спутњику уступио Ђорђе Исаиловић

- Недостаје ми играње, у септембру сам дефинитивно престао да се бавим фудбалом, али имамо школицу фудбала у селу. Има 25 деце, дечака и девојчица. У почетку је била школица спорта, али деца су почела да играју само фудбал, да се такмиче у градској лиги. Помогли су ми саиграчи из клуба и људи из села.

Оснивач школе, кад стигне од силног посла на фарми, и сам тренира дјецу, води их на турнире, пронашао се, каже, у другом дијелу фудбала, педагошком раду.

- Тешко је, има пуно одрицања у животу на селу, није све мед и млеко. Има дана кад не иде, али имаш зацртан циљ и гураш ка томе. Ако све то волиш, не буде много проблема - каже најбољи млади српски пољопривредник.