Konzumiranje alkohola postepeno se smanjuje u EU i Evropskom regionu Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), ali ima zemalja koje su izuzetak i povećale su potrošnju, navodi se u novom izvještaju SZO.

U EU je ukupna potrošnja alkohola po osobi opala za 2,9 litara u posljednje četiri decenije, sa 12,7 litara u 1980. na 9,8 litara u 2020. godini, što odgovara smanjenju od 23 odsto.

Potrošnja alkohola u Evropskom regionu SZO, koji pokriva 53 zemlje, uključujući Rusiju i okolne države, opala je sa 12 litara u 2000. na 9,5 litara u 2020. godini, što odgovara smanjenju od 2,5 litra.

Njemačka je sa 10,6 litara imala najveću potrošnju alkohola među "velikom četvorkom" EU po parametrima ekonomije i broja stanovnika, a slijede Francuska /10,4 litra/, Španija /7,8 litara/ i Italija /7,7 litara/. U Velikoj Britaniji se troši 9,7 litara alkohola po stanovniku.

- Nijedan nivo konzumiranja alkohola nije bezbjedan za naše zdravlje - upozoravaju iz SZO, ali i ističu da je količina alkohola koja se unosi i dalje važna.

Rizik od razvoja raka značajno se povećava kada se konzumira više alkohola, pa zdravstvene vlasti pozivaju ljude da prestanu da piju alkohol ili barem da smanje količinu, prenio je "Juronjuz".

Grčka je zabilježila najveći pad od 24,1 odsto, a slijede Holandija /20,9 odsto/, Španija /20,4 odsto/ i Turska /20 odsto/. Stopa pada od preko 15 odsto registrovana je u Irskoj, Srbiji, Litvaniji, Finskoj, Francuskoj i na Kipru.

Najveći rast imala je Letonija, gdje je potrošnja po stanovniku porasla u desetogodišnjem periodu za 2,3 litra, a slijede Bugarska /1,4 litra/, Malta /1,1 litar/, te Rumunija i Poljska /po jedan litar/. Porast je bio iznad pola litra u Norveškoj, Italiji i Islandu.

Ukupna potrošnja alkohola definiše se kao godišnja prodaja čistog alkohola u litrima po osobi starijoj od 15 godina. Alkoholna pića se prilikom računanja pretvaraju u čisti alkohol.

Podaci ne uključuju neregistrovanu potrošnju alkohola kao što je domaća ili nelegalna proizvodnja.