Конзумирање алкохола постепено се смањује у ЕУ и Европском региону Свјетске здравствене организације (СЗО), али има земаља које су изузетак и повећале су потрошњу, наводи се у новом извјештају СЗО.
У ЕУ је укупна потрошња алкохола по особи опала за 2,9 литара у посљедње четири деценије, са 12,7 литара у 1980. на 9,8 литара у 2020. години, што одговара смањењу од 23 одсто.
Потрошња алкохола у Европском региону СЗО, који покрива 53 земље, укључујући Русију и околне државе, опала је са 12 литара у 2000. на 9,5 литара у 2020. години, што одговара смањењу од 2,5 литра.
Њемачка је са 10,6 литара имала највећу потрошњу алкохола међу "великом четворком" ЕУ по параметрима економије и броја становника, а слиједе Француска /10,4 литра/, Шпанија /7,8 литара/ и Италија /7,7 литара/. У Великој Британији се троши 9,7 литара алкохола по становнику.
- Ниједан ниво конзумирања алкохола није безбједан за наше здравље - упозоравају из СЗО, али и истичу да је количина алкохола која се уноси и даље важна.
Ризик од развоја рака значајно се повећава када се конзумира више алкохола, па здравствене власти позивају људе да престану да пију алкохол или барем да смање количину, пренио је "Јуроњуз".
Грчка је забиљежила највећи пад од 24,1 одсто, а слиједе Холандија /20,9 одсто/, Шпанија /20,4 одсто/ и Турска /20 одсто/. Стопа пада од преко 15 одсто регистрована је у Ирској, Србији, Литванији, Финској, Француској и на Кипру.
Највећи раст имала је Летонија, гдје је потрошња по становнику порасла у десетогодишњем периоду за 2,3 литра, а слиједе Бугарска /1,4 литра/, Малта /1,1 литар/, те Румунија и Пољска /по један литар/. Пораст је био изнад пола литра у Норвешкој, Италији и Исланду.
Укупна потрошња алкохола дефинише се као годишња продаја чистог алкохола у литрима по особи старијој од 15 година. Алкохолна пића се приликом рачунања претварају у чисти алкохол.
Подаци не укључују нерегистровану потрошњу алкохола као што је домаћа или нелегална производња.
