Hilandar u Srbiji ima novi metoh. Jedinstven u istoriji našeg manastira dugoj više od osam vijekova. Na jugu zemlje, osnovao je Hilandarsko selo, mjesto na kome će se upoznavati i o svojoj vjeri, kulturi i jeziku učiti srpska djeca iz svih krajeva svijeta. Prvi kamp u Sijarinskoj banji je upravo završen. U suzama, zbog rastanka. Sa nadom da će doći ponovo.

„Našla sam nove prijatelje! Sviđalo mi se što smo se družili uvek svi zajedno, iako u početku nikog nisam znala. Retko smo koristili mobilne telefone, nije bila zabrana, tako smo se dogovorili svi zajedno, jer nije dobro da se toliko gledaju telefoni, u kampu smo da se družimo. Bili smo i na službi, a dve crkve smo samo posetili“.

Ovo posljednjeg dana u Hilandarskom selu priča Magdalena iz Soluna. Ide u peti razred osnovne škole, ali i u srpsku školu. Provela se, dodaje, prelijepo:

„Jedan od najboljih kampova u kome sam bila, a bilo ih je mnogo, treniram odbojku“.

Škola o Hilandaru i srpskom jeziku

Milivoje ima 14 godina, posljednje dvije živi u Solunu, gdje se sa roditeljima preselio iz Srbije. I on je oduševljen, kamp je imao terene za njegove omiljene sportove:

„Crtali smo, bavili se umetnošću. Mogli smo da šetamo. Imali smo i potragu za blagom, ali iskreno, meni se najviše sviđalo da igramo fudbal i košarku. Imali smo i bazen. Obišli smo ceo kraj, obišli crkve. Mesto je prelepo. Iskreno, voleo bih kada bih da je trajalo malo duže“.

Prvi dečiji ljetnji kamp pod pokroviteljstvom Svetog manastira Hilandara, održan je prošle nedjelje za četrdeset petoro djece srpskog porijekla koja žive u Grčkoj. Priključila im se i grupa djece iz Sjeverne Makedonije.

Kamp je jedna od ključnih aktivnosti u radu manastira sa djecom i mladima, u okviru šireg poduhvata, „Hilandarski svetionik”. Cilj je da se djeca iz rasejanja bliže upoznaju sa svojim korijenima.

- Iguman je zahtevao da program kampa bude tradicionalno - kulturnog karaktera, da bi deca naučila više o našem jeziku, pravoslavnoj veri i Hilandaru - kaže Antonina Miljković iz Soluna, predstavnica hilandarske humanitarne organizacije „Teofilos”.

Tri Bogoljuba koji pomažu srpsku djecu

Hilandar ima tri „Teofilosa“ – Bogoljuba, solunski i drugi, atinski, pomažu mnogodetnim i jednoroditeljskim porodicama koje su u teškoj materijalnoj situaciji. Većina djece koja su boravila u kampu su dugogodišnji korisnici te pomoći.

„Pomažemo i grčke porodice, ali želeli smo da deca budu srpskog porekla. Nekima su mama i tata Srbi, a neki imaju babe i dede koji su davno došli iz Srbije, preselili se u Volos, pa u Atinu. Različite su priče, ali nije reč o puno porodica zato što iz jedne dolazi četvoro ili petoro dece“.

Četiri kuće za sve

Antonina ovo objašnjava promuklim glasom. Kaže da u kampu nije morala da disciplinuje, „deca su bila divna“, već zato što Hilandarsko selo ima četiri kuće, pa nije lako sve dozvati da se okupe.

Za kuće se pobrinuo treći, srpski Teofilos, „Teofil 1198“, Dobrotvorno – obrazovno udruženje Svetog manastira Hilandara koje djeluje u Čačku. Oni su u Hilandarskom selu kupili dvije velike kuće, a još dvije su iznajmili, da bi Srbija ugostila što više djece iz dijaspore.

Upoznali su cio kraj oko Sijarinske banje, bili u manastiru Rođenja Svetog Jovana Preteče, obišli Caričin grad kod Lebana, kulturno-istorijske znamenitosti Niša, u kome im je mitropolit Arsenije upriličio svečani doček, i to na dvoru, episkopskom.

- Većina dece je iz Atine, nije bilo kraja njihovom oduševljenju prirodom juga, šumom koja je bujna, prirodom koja blista. I u Caričinom gradu su bili oduševljeni, imali su milion pitanja. Bilo im je interesantno sve oko cara Justinijana. Videli su i Medijanu - kaže Antonina.

Blagosloveni bili

Ona je imala i ulogu prevodioca, jer sva djeca iz Grčke ne govore srpski:

„Kad sam jednu devojčicu pitala, šta zna na srpskom, ona je nabrajala „znam, blagosloveni bili“, to me je oduševilo, zatim „voda“, „mleko“. Znali su pozdrave i osnovne reči, a u kampu su naučili dosta. Prilazili su mi i izgovarali rečenice na srpskom. Vrlo mi je drago, jer to je i poenta druženja“.

Gost domaćin sa Svete Gore

Kamp je imao i specijalnog gosta – domaćina, iguman Hilandara, arhimandrit Metodije proveo je dva dana sa djecom.

Niko od njih nije bio u manastiru, ali su imali zadatak da ga nacrtaju onako kako ga zamišljaju. Imali su samo osnovne informacije, nisu im pokazali slike, da bi se probudila mašta. Crtali su crkvu, kelije, vinograde. Iguman je stigao u selo baš u tom trenutku.

„Stalno je razgovarao sa decom, pitao šta im se svidelo, šta je možda moglo bolje, šta im je najinteresantnije. Videla sam da su mu se svideli odgovori. Najinteresantnije su im bile likovne radionice i ekskurzije, naravno i sportske aktivnosti, timske igre. U njima je suština, da se oni koji imaju srpsko poreklo drže zajedno, među sobom da se druže, da tako i uče svoj jezik. U svakom trenutku smo stavljali fokus na timski duh. Da žive kao jedna porodica, jer to i jesu“.

Ovog ljeta Hilandarsko selo primiće još dva puta goste, djecu sa Kosova i Metohije, a stižu i djeca iz dijaspore. Prijave još traju, taj dio posla preuzela je opština Medveđa.

Sada, kada je prvi kamp završen, znaju šta im je potrebno, pa će možda razmišljati i o zimskom kampu u Srbiji. Sljedeće godine ljetnji kampovi u Hilandarskom selu počinju već u junu, čim se završi škola.