Хиландар у Србији има нови метох. Јединствен у историји нашег манастира дугој више од осам вијекова. На југу земље, основао је Хиландарско село, мјесто на коме ће се упознавати и о својој вјери, култури и језику учити српска дјеца из свих крајева свијета. Први камп у Сијаринској бањи је управо завршен. У сузама, због растанка. Са надом да ће доћи поново.

„Нашла сам нове пријатеље! Свиђало ми се што смо се дружили увек сви заједно, иако у почетку никог нисам знала. Ретко смо користили мобилне телефоне, није била забрана, тако смо се договорили сви заједно, јер није добро да се толико гледају телефони, у кампу смо да се дружимо. Били смо и на служби, а две цркве смо само посетили“.

Ово посљедњег дана у Хиландарском селу прича Магдалена из Солуна. Иде у пети разред основне школе, али и у српску школу. Провела се, додаје, прелијепо:

„Један од најбољих кампова у коме сам била, а било их је много, тренирам одбојку“.

Школа о Хиландару и српском језику

Миливоје има 14 година, посљедње двије живи у Солуну, гдје се са родитељима преселио из Србије. И он је одушевљен, камп је имао терене за његове омиљене спортове:

„Цртали смо, бавили се уметношћу. Могли смо да шетамо. Имали смо и потрагу за благом, али искрено, мени се највише свиђало да играмо фудбал и кошарку. Имали смо и базен. Обишли смо цео крај, обишли цркве. Место је прелепо. Искрено, волео бих када бих да је трајало мало дуже“.

Први дечији љетњи камп под покровитељством Светог манастира Хиландара, одржан је прошле недјеље за четрдесет петоро дјеце српског поријекла која живе у Грчкој. Прикључила им се и група дјеце из Сјеверне Македоније.

Камп је једна од кључних активности у раду манастира са дјецом и младима, у оквиру ширег подухвата, „Хиландарски светионик”. Циљ је да се дјеца из расејања ближе упознају са својим коријенима.

- Игуман је захтевао да програм кампа буде традиционално - културног карактера, да би деца научила више о нашем језику, православној вери и Хиландару - каже Антонина Миљковић из Солуна, представница хиландарске хуманитарне организације „Теофилос”.

Три Богољуба који помажу српску дјецу

Хиландар има три „Теофилоса“ – Богољуба, солунски и други, атински, помажу многодетним и једнородитељским породицама које су у тешкој материјалној ситуацији. Већина дјеце која су боравила у кампу су дугогодишњи корисници те помоћи.

„Помажемо и грчке породице, али желели смо да деца буду српског порекла. Некима су мама и тата Срби, а неки имају бабе и деде који су давно дошли из Србије, преселили се у Волос, па у Атину. Различите су приче, али није реч о пуно породица зато што из једне долази четворо или петоро деце“.

Четири куће за све

Антонина ово објашњава промуклим гласом. Каже да у кампу није морала да дисциплинује, „деца су била дивна“, већ зато што Хиландарско село има четири куће, па није лако све дозвати да се окупе.

За куће се побринуо трећи, српски Теофилос, „Теофил 1198“, Добротворно – образовно удружење Светог манастира Хиландара које дјелује у Чачку. Они су у Хиландарском селу купили двије велике куће, а још двије су изнајмили, да би Србија угостила што више дјеце из дијаспоре.

Упознали су цио крај око Сијаринске бање, били у манастиру Рођења Светог Јована Претече, обишли Царичин град код Лебана, културно-историјске знаменитости Ниша, у коме им је митрополит Арсеније уприличио свечани дочек, и то на двору, епископском.

- Већина деце је из Атине, није било краја њиховом одушевљењу природом југа, шумом која је бујна, природом која блиста. И у Царичином граду су били одушевљени, имали су милион питања. Било им је интересантно све око цара Јустинијана. Видели су и Медијану - каже Антонина.

Благословени били

Она је имала и улогу преводиоца, јер сва дјеца из Грчке не говоре српски:

„Кад сам једну девојчицу питала, шта зна на српском, она је набрајала „знам, благословени били“, то ме је одушевило, затим „вода“, „млеко“. Знали су поздраве и основне речи, а у кампу су научили доста. Прилазили су ми и изговарали реченице на српском. Врло ми је драго, јер то је и поента дружења“.

Гост домаћин са Свете Горе

Камп је имао и специјалног госта – домаћина, игуман Хиландара, архимандрит Методије провео је два дана са дјецом.

Нико од њих није био у манастиру, али су имали задатак да га нацртају онако како га замишљају. Имали су само основне информације, нису им показали слике, да би се пробудила машта. Цртали су цркву, келије, винограде. Игуман је стигао у село баш у том тренутку.

„Стално је разговарао са децом, питао шта им се свидело, шта је можда могло боље, шта им је најинтересантније. Видела сам да су му се свидели одговори. Најинтересантније су им биле ликовне радионице и екскурзије, наравно и спортске активности, тимске игре. У њима је суштина, да се они који имају српско порекло држе заједно, међу собом да се друже, да тако и уче свој језик. У сваком тренутку смо стављали фокус на тимски дух. Да живе као једна породица, јер то и јесу“.

Овог љета Хиландарско село примиће још два пута госте, дјецу са Косова и Метохије, а стижу и дјеца из дијаспоре. Пријаве још трају, тај дио посла преузела је општина Медвеђа.

Сада, када је први камп завршен, знају шта им је потребно, па ће можда размишљати и о зимском кампу у Србији. Сљедеће године љетњи кампови у Хиландарском селу почињу већ у јуну, чим се заврши школа.