Dok sam živ, istrajavaću na istini i pravdi. Krenuli smo to veče, tog 15. maja 1992. godine, u pola sedam iz kasarne. Mirno. Svojim kućama, ali su nas, tadašnje pripadnike JNA, napali iz čista mira. Poubijali i osakatili do kraja života. Taj zločin mora biti kažnjen.
Poručuje to za „Glas Srpske” Radojica Ilić koji je prije punih 30 godina preživio masakr na Brčanskoj malti i podvlači da porodice ubijenih i preživjeli iz tuzlanske kolone neće stati dok zločinci ne budu pronađeni i kažnjeni.
- Zna se ko stoji iza zločina. Ko je naredio, učestvovao u ubistvu 54 vojnika JNA i sakaćenju desetina ostalih. Poubijali su nas, osakatili, a mi ih ničim nismo izazvali. Bili smo u kamionima, u pokretu - ispričao je Ilić.
Jedina svijetla tačka, koja im uliva neku nadu, je podizanje optužnice za stradanje pripadnika JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu koje se desilo nekoliko dana ranije te 1992.
- Nećemo odustati i ostajemo pri tome. Tračak nade za sve nas je optužnica protiv onih koji su naredili zločin 3. maja u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Isti je to scenario, isti režiseri, samo su u Tuzli bili drugi nalogodavci 15. maja - kaže Ilić koji je tokom napada na tuzlansku kolonu ranjen sa pet metaka i ostao invalid, ukazujući da predmet ne smije ostati u ladicama pravosuđa.
Napad na 92. motorizovanu brigadu JNA, koja se u dogovoru sa vlastima Tuzle mirno povlačila iz kasarne „Husinska buna”, izvršen je iz zasjede. Kolonu, u kojoj je bilo 600 vojnika i starješina, te 200 motornih vozila napali su pripadnici muslimanskog MUP-a i Teritorijalne odbrane, te „Zelenih beretki”.
Autor: Vedrana Kulaga Simić