Док сам жив, истрајаваћу на истини и правди. Кренули смо то вече, тог 15. маја 1992. године, у пола седам из касарне. Мирно. Својим кућама, али су нас, тадашње припаднике ЈНА, напали из чиста мира. Поубијали и осакатили до краја живота. Тај злочин мора бити кажњен.

Поручује то за „Глас Српске” Радојица Илић који је прије пуних 30 година преживио масакр на Брчанској малти и подвлачи да породице убијених и преживјели из тузланске колоне неће стати док злочинци не буду пронађени и кажњени.

- Зна се ко стоји иза злочина. Ко је наредио, учествовао у убиству 54 војника ЈНА и сакаћењу десетина осталих. Поубијали су нас, осакатили, а ми их ничим нисмо изазвали. Били смо у камионима, у покрету - испричао је Илић.

Једина свијетла тачка, која им улива неку наду, је подизање оптужнице за страдање припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву које се десило неколико дана раније те 1992.

- Нећемо одустати и остајемо при томе. Трачак наде за све нас је оптужница против оних који су наредили злочин 3. маја у Добровољачкој улици у Сарајеву. Исти је то сценарио, исти режисери, само су у Тузли били други налогодавци 15. маја - каже Илић који је током напада на тузланску колону рањен са пет метака и остао инвалид, указујући да предмет не смије остати у ладицама правосуђа.

Напад на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се у договору са властима Тузле мирно повлачила из касарне „Хусинска буна”, извршен је из засједе. Колону, у којој је било 600 војника и старјешина, те 200 моторних возила напали су припадници муслиманског МУП-а и Територијалне одбране, те „Зелених беретки”.

Аутор: Ведрана Кулага Симић