Два такмичара Теквондо клуба „Тигар“ из Источног Сарајева Јована Пушара и Лазар Миовчић наступили су у саставу репрезентације БиХ на Балканском првенству које је одржано прошли викенд у албанском граду Драч.

Источно Сарајево је одавно примјер квалитетног и дисциплинованог рада у борилачким спортовима, а такмичари свакодневно хрле за европским и свејтским успјесима.

Управо такви су Катерини саговорници Јована Пушара и Лазар Миовичић, који су, иако млади, дошли до запажених резултата.

Фото: Уступљене фотографије

Седамнаестогодишњи ученик рачунарско-информатичке гимназије у Источној Илиџи Лазар Миовичић освојио је сребрену медаљу на Балканском првенсту. 

У разговору за наш портал, овај свестрани младић је открио колико му значи ова медаља и наступ за репрезентацију.

- Ове године сам учествовао на Свјетском првенству, затим на Европском сениорском првенству до 21 годину, те на три турнира Г2 класе који носе међународне бодове. Све то захтијева напорно трениге, а већину сам провео тренирајући са репрезентацијом – навео је Миовчић.

Он истиче како је задовољан освојеном титулом вицепрвака на протеклом такмичењу. 

- Задовољан сам постигнутим резултатом, али остаје жал за најсјанијом медаљом. Након убједљивих побједа над респектабилним представницима Црне Горе и Албаније доживио сам пораз од представника Турске. На жалост, повреда је у многоме утицала на мој перформанс у финалном мечу – објашњава Лазар, те додаје:

- На међународном турниру Г2 класе у Подгорици, половином октобра ове године, освојио сам бронзану медаљу. Цијела година је била успјешна за мене, на чему сам изнимно захвалан.

Овај предани младић од сљедеће године такмичиће се у сениорској конкуренцији, те како каже, то за њега представља нове изазове.

- Наредна година ће бити поприлично напорна за мене, с обзиром на то да званично постајем сениор. Прво такмичење које ме очекује јесте Државно првенство, а затим и Г турнири. Сматрам да ће ми на мом путу у сениорској конкуренцији много помоћи искуство које сам стекао на Свјетском првенству, Европском У21 првенству и Г турнирима на којима сам, као јуниор, наступио у сениорској конкуренцији – објашњава он, истичићи да вјерује да ће му такмичарски дух и жеља за сталним напредовањем бити од помоћи.

Лазар није само добар такмичар, он је и један од најбољих ученика гимназије у Источној Илиџи. Поред спортских медаља, он је освајајо признања републичких, државних и регионалних такмичења из математике, физике и информатике. 

Говорећи о школским обавезама, истиче како свакодневно вјежба, учи и наравно тренира, а као забаву у свом животу изабрао је соло пјевање.

- Редовно похађам часове соло пјевања и клавира, али и свирам гитару у слободно вријеме. Уз добру организацију могу да очувам своје слободно вријеме – истакао је Лазар.

Много је епитета који красе нашег саговорника, а скромност је, засигурно, епитет који га најбоље описује.

Према његовим ријечима, за њега сваки успјех носи награду. 

- Успјех и похвале су битни , али је још битније у томе остати једноставан, добар човјек и добар пријатељ – рекао је он, додајући да се нада да ће у будућности достојно представљати свој град, Републику Српску и БиХ.

Као највећег узора Лазар наводи Неџада Хусића, а захвалност у овом спорту дугује својим клупским тренерима Синиши Кешељу и Немањи Жужи, те теквонду клубу „Нови Град“ и тренеру Харису Хусићу, уједно и селектору репрезентације Босне и Херцеговине.  

Јована Пушара, дјевојчица која је дошла до бронзане медаље на Балканоском првенству, има само 14 година. Она се овом борлачком вјештином бави пуних пет година.

Како је истакла, почетак, као и сваки, није био лак. 

- Идеја да се бавим теквондом и борим се није се свидјела мојим родитељима. Без обзира на то, љубав према овом спорту је била огромна и нисам жељела да одустанем  – рекла је Пушара. 

Јована не крије задовољство због бронзане медаље, али како наводи, могло је и боље. 

- Уложила сам много напора како бих се спремила за такмичење. Дуго путовање до Албаније ме уморило и то се одразило на све такмичаре наше репрезентације, па и мене – објашњава Јована.

Као што сви спортисти сањају најелитнија такмичења, и наша саговорница је једна од њих.

- Амбиције су увијек велике, јер без њих не би имало смисла бавити се спортом. Одлазак на Олимписјке игре је сан сваког спортисте и оно чему желим да тежим – истиче она.

Она објашњава да нема предаха након такмичења, јер их чека много такмичења почетком сљедеће године.

Као и Лазар, и Јована је итекако успјешна у основној школи, а поред редовних наставних активности, похађа и курс енглеског језика. 

- Тренинзи су сваки дан, школа такође, али добра организација ми помаже па слободно вријеме проводим са породицом и пријатељима – истакла је Јована, додајући како је неизмјерно захвална на подршци коју су јој пружили родитељи и другари.

Посебну захвалност, додаје, дугује ујаку. 

Она је искористила прилику да се захвали тренерима Синиши Кешељу и Немањи Жужи, те клубским колегама. 

Теквондо клуб „Тигар“, али и Источно Сарајево може да буде поносно, јер, у нашем граду живе успјешни спортисти, добри ученици, и оно што је најважније - добри људи.