Мастер историје и докторанд на Филозофском факултету Универзитета у Нишу Лазар Шкобо из Пала у разговору за портал Катера говорио је о историји као „учитељици живота“ и томе због чега је кренуо овим путем, шта га је то привукло да се бави историјом.
Шкобо каже да његово суштинско занимање за историју лежи у чувеној латинској изреци „Историја је учитељица живота“, која је, према његовим ријечима, толико употребљавана и бесциљно форсирана, да је практички сведена на ниво фразе.
- Ипак, логички гледано, како може бити фраза нека максима у чију срж као друштво ни изблиза нисмо проникли. Управо у овој поставци и лежи моје суштинско занимање за историју као науку. Проучавајући прошлост, упознавајући, схватајући и осјећајући све њене вертикалне и хоризонталне нити, ми стварамо јединствену свијест за препознавање токова садашњости, а самим тим и изоштравамо поглед у будућност, до самих граница људског рација – каже Шкобо за портал Катера.
Лазар је основне и мастер студије завршио на Филозофском факултету Пале, Универзитета у Источном Сарајеву, те додаје да веома задовољан стеченим знањем током студија.
- Филозофски факултет Пале свим својим студентима нуди могућност образовања на 19 акредитованих студијских програма, међутим, што је по мом мишљењу још важније, ту широку научну разуђеност у потпуности прати и кадровски потенцијал – каже Шкобо, који је у овој високошколској установи тренутно запослен на мјесту стручног сарадника за наставу.
Додаје да је генерација студената са којима је похађао наставу имала ту част да националну историју учи од академских величина попут професора Мастиловића, декана факултета и његовог ментора на основним и мастер студијама.
- Ту су и професори Ковић, Виријевић, Стаматовић, Пекић и други истински ауторитета наше модерне историографије. Рад са таквим људима, једном младом човјеку помаже да стаса не само у стручном, већ и у личном погледу, те му већ кроз студирање намеће представу како би његов научни пут требао да изгледа. Обзиром на то, знање које сам стекао на Филозофском факултету у Палама, најприје као студент, а касније и као запосленик ове установе, заиста сматрам изузетно драгоцјеним – додаје Шкобо.
Након мастер студија на Палама, Лазар одлучује да докторске студије настави у Нишу, на тамошњем Филозофском факултету, а разлог за то наводи реноме самог факултета и града.
- Град Ниш се оправдано сматра једним од највећих упоришта здраве, српске патриотске мисли. Овај град, који је у Великом рату био сједиште ратне команде Краљевине Србије, пружа ми задовољство да се далеко од родног мјеста, осјећам као код куће и да са својом "јужном", српском браћом размјењујем и артикулишем визије српског националног пута – каже Шкобо.
С друге стране, ка Нишу га је привукао и сам кадар који предаје на тамошњем факултету.
- Ту првенствено морам истаћи улогу свог новог ментора професора Дејана Антића, човјека огромне друштвене енергије и кристално чисте националне визије. Дакле, обзиром да на Филозофском факултету у Палама још није акредитован програм на докторским студијама историје, Ниш је за мене био посве логичан избор – додаје Шкобо.
Он истиче да је Ниш град великих боема или „мераклија“, и оних правих добрих српских кафана, па колико год тамо кренули само због посла, како он каже, посао вам неће бити једина преокупација.
Лазар у будућности себе види као доктора наука и универзитетског професора, те додаје да своју друштвену улогу види управо у овој сфери.
- Више од свега, волио бих да друштво у којем живим и које нажалост има прегршт мањкавости, из дана у дан, чиним праведнијим мјестом за живот, те да кроз просвјетни и сваки други друштвени рад, радим на оплемењивању сопствене друштвене заједнице – истиче Шкобо у разговору за портал Катера.
Када се осврнемо на новију српску историју, од распада СФР Југославије до данас, Шкобо каже да се може рећи да је југословенско искуство за српски народ представљало неку врсту слијепог хода кроз густу маглу.
- И кад смо након седамдесет година неартикулисаног тумарања напокон дошли пред свјетло реалности схватили смо да и даље постојимо, али да нам фали неколико милиона живота, огроман дио територије, те јасна и општеприхваћена визија како треба да дјелујемо у будућности – сматра Шкобо.
Он додаје да данас, три деценије након тога, се може констатовати да је та „густа магла националне неосвјешћености“ прошлост, али истовремено, и да се још увијек српски народ налази у некој врсти „сумаглице“ и да поред свих очитих помака и даље није заузео потпуно одређен национални курс.
- С тога, задатак нас као народа у даљем времену мора бити потпуно јасан. Питање националног уједињења морамо одлучно поставити као приоритет свих приоритета, а евидентне грешке, које смо чинили у прошлости, морамо искористити као круцијалан наук за сва поступања у наступајућем времену – истиче Шкобо.
Шкобо каже да ће српски народ само тако се одужити дичним прецима и само тако, спријечити да се, како он каже, не дај Боже опет понове Арад, Јадовно, Јасеновац и сва друга мученичка страдања кроз која је прошао српски народ.
Биографија:
Лазар Шкобо је рођен 1996. године на Палама, гдје је завршио основну школу, Гимназију у СШЦ „Пале“, те основне и мастер студије на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
На Катедри за историју Филозофског факултета Пале дипломирао је са просјечном оцјеном 9,4, а годину дана касније завршава и мастер студије на овој катедри са просјечном оцјеном 10.
Тренутно је на докторским студијама на Филозофском факултету у Нишу, гдје ревносно припрема докторску дисертацију на тему „Сарајево у Другом свјетском рату“.
Поред научне каријере, Лазар је изузетно активан у слободном писању, па су његове бесједе, чланци и различити текстови излазили до сада у најпрестижнијим српским, културним часописима.
Приредио и разговарао: Миљан Рашевић
