Када је филм “Роки” режисера Џона Г. Авилдсена тог 21. новембра давне 1976. године изашао у биоскопе вјероватно је само његов главни глумац и сценариста вјеровао у његов тријумф.
Силвестер Сталоне није рођен да буде звијезда нити су животне карте биле на његовој страни. Дијете радничког поријекла из Њујорка, искривљеног лица због повреде на порођају, није био ни близу изгледа холивудске звијезде нити се одликовао великим талентом. То га је на неки чудан начин учинило савршеним избором да игра пропалог боксера Рокија Балбоу, типа чија је животна прича на много начина била слична причи Сталонеа.
Прије него што је снимио свој блокбастер награђен “Оскаром”, Сталоне је провео године мукотрпно радећи као полуанонимни глумац у Њујорку, појављујући се у неколицини филмова ниског профила током раних седамдесетих (укључујући и меки порнографски филм из 1970.) и радећи послове ван умјетничког свијета. Ипак, његов живот се заувијек промијенио 24. марта 1975, када је гледао боксера Чака Вепнерама, познатог под надимком “The Bayonne Bleeder”, како се бори против свјетског шампиона у тешкој категорији Мухамеда Алија. Вепнер је био аутсајдер у овом мечу, али је остао на ногама против Алија и издржао до посљедње 15 рунде када га је Али нокаутирао. У једном тренутку, Вепнер је такође оборио Алија те тако постао један од само четири борца у историји који су шампиона бацили на под.
- Гледао сам човјека кога су звали “The Bayonne Bleeder”, који није имао шансе против највеће борбене машине која је икада живјела. И на један тренутак, овај наводни губитник се показао величанственим, издржао до краја и оборио шампиона. Рекао сам сам себи, ако ово није метафора за живот, не знам шта је - рекао је Сталоне.
Надахнут овим догађајем, он пише сценарио о пропалом боксеру који сплетом околности добија шансу да боксује против свјетског шампиона. Његов губитник по имену Балбоа, уз полукомични надимак “италијански пастув”, добија другу прилику када прихвати добро плаћену понуду да буде топовско месо за шампиона у тешкој категорији Апола Крида (Карл Ведерс), тврдоглаво одбијајући да падне и чак рушећи Крида на под. Успут, Роки се током припрема за меч заљубљује у Адријану Пенину (Талија Шир), сестру свог најбољег пријатеља, Полија (Берт Јанг), и испуњава своју потрагу за самоостварењем. Сталоне је написао почетни сценарио за три дана, иако је касније признао да је можда десет одсто његовог првог нацрта стигло на снимање. Да би се уклопио у кинематографске трендове тог времена, он је у почетку писао Рокија као оштрог антихероја, док је његов тренер Мики Голдмил (Берџес Мередит) био расиста са горим темпераментом него што се касније појавио на екрану, али је послушао тадашњу супругу Сашу и ублажио карактер ова два јунака. На једном глумачком кастингу он је понудио сценарио продуцентима студија “Јунајтед артистс”, којима се допала прича и пристали су да финансирају уз један услов - Сталоне није могао да игра главног јунака. Њихова компанија је жељела праву филмску звијезду као што су Роберт Редфорд, Бурт Рејнолдс или Џејмс Кан да носи филм, и понудила је Сталонеу који је у то вријеме имао 106 долара на банковном рачуну преко 300.000 долара за сценарио.
Ипак, глумац се тврдоглаво држао свог става да он тумачи главну улогу у својој причи одбијајући за њега баснослован сценарио.
- Помислио сам. Навикао сам на сиромаштво. Заиста ми не треба много да живим и одлучио сам, ако продам овај сценарио и ако буде веома, веома добар филм, скочићу са зграде ако нисам у њему. Дакле, ово је једна од оних ствари гдје само бациш коцкице и кажеш себи, морам то да урадим. Можда сам потпуно у криву и повући ћу много људи са собом, али ја једноставно вјерујем у то - рекао је касније Сталоне о свој одлуци.
Продуценти Ирвин Винклер и Роберт Чартоф су на крају дали “Рокију” зелено свјетло са Сталонеом у главној улози, тако што је он пристао на проценат зараде уз мањи хонорар. Са скромним буџетом од нешто више од милион долара, Сталоне и редитељ Џон Г. Авилдсен изашли су на улице Филаделфије у комбију како би добили снимке Рокија како трчи градом.
- У једном тренутку су ми ноге поклекнуле, грчим се на земљи и желим да устанем и кажем: “Џоне, умирем овдје.”, а он каже “Употријеби то, искористи бол.” - потврдио је глумац аутентичност снимака.
Друге сцене тренинга биле су на сличан начин мучне, укључујући чувену сцену Рокија како удара говеђе полутке у месници.
- Не знам да ли је неко ударио бика у посљедње вријеме. Тврди су, заиста су тврди. Зглобови су ми били спљоштени. Не знам више за шта су добри, претпостављам сада као нога од стола - навео је популарни глумац.
Сталоне је смањио трошкове тако што је свог оца Френка Сталонеа поставио за звонара, а свог брата Френка млађег за пјевача на углу улица. Његова супруга Саша такође је била фотограф на сету. Једна одлука у посљедњом тренутку је обликовале Рокија - Талија Шајр као Адријан.
- Читали смо сцену и осјетио сам како се земља помјера под нама. Заиста сам осјетио велику срођеност, волио сам је - казао је Сталоне и додао да је током снимања схватио да ће Рокијева веза са Адријаном дефинисати филм, а цијела прича биће заснована на открићу љубави између њих.
Сталоне је првобитно написао пригушени, меланхолични завршетак за Рокија, у којем је ишао кроз гомилу послије борбе тражећи Адријан, да би пар нечујно отишао према свлачионици, али је преправио посљедњу сцену како би приказао Адријану како трчи у ринг, гдје она и Роки размјењују ријечи “волим те” и филм блиједи до црне боје на смрзнутом кадру екстатичног лица борца.
- Сви смо достигли апсолутни максимум животног тријумфа и славља, који се може одржати само један бесконачно мали тренутак у времену. И тако смо замрзли оригиналног Рокија. Његов живот никада неће бити вреднији, важнији или валиднији од те секунде – истицао је раније Сталоне.
Роки је постао огроман хит након премијере 21. новембра 1976. године, зарадивши више од 225 милиона долара на глобалном нивоу (преко милијарду долара прилагођено инфлацији) и постао филм са највећом зарадом године. Добио је 10 номинација за “Оскара” и освојио три, побиједивши класике попут “ТВ Мреже”, “Таксисте”, “Сви предсједникови људи” за најбољи филм, изазивајући општи шок на додјели “Оскара”. Ипак, Сталонеов најпоноснији тренутак у каријери наступио је када је “Роки” приказан у удружењу режисера Америке. На пројекцији шале нису праћене смијехом, сцене борбе нису изазвале реакцију у публици па је Сталоне мислио да је филм тотални промашај. Ипак, док су он и његова мајка напуштали биоскоп, стотине гледалаца који су се окупили на дну степеница започели су громогласан аплауз, што је глумац описао као врхунац каријере.
- Потпуно сам се распао. Никада неће бити таквог тренутка у мом животу, никада. Када схватите да сте нашли праве компоненте у свом животу и праве људе у тој мисији, тада се осјећате као да сте непобједиви - изјавио је Сталоне. Нешто слично, попут Рокија Балбое у рингу, шампиона свих губитника на овој планети.
Наставци
Оригинални “Роки” је изњедрио шест наставака чији квалитет, руку на срце, није био ни близу оригинала и спин-оф серију “Крид”, од три филма, претварајући Сталонеа у велику звијезду. Наставио је да глуми у Рамбо франшизи и неколико других уносних акционих филмова, укључујући “Кобру”, “Танго и Кеш” и “Алпиниста”, “Специјалиста” те серијал “Плаћеници”, али је снимио и гомилу просјечних акцијаша, којих се нико не сјећа. Ипак, треба рећи да је Сталоне једини глумац у историји америчке кинематографије, који је глумио у филму број један на благајнама у шест узастопних деценија.
