Повећањем партиципације за болничко лијечење са девет на 25 марака по дану, као и корекцијом цијена појединих здравствених услуга попут лабораторијске дијагностике, болнице у Српској настоје да ублаже растуће трошкове рада, док грађани упозоравају да ће већи издаци додатно оптеретити њихове буџете и утицати на одлуку појединих да ли да уопште прихвате болничку његу.

Из Фонда здравственог осигурања РС саопштено је да износи партиципације у систему обавезног здравственог осигурања нису мијењани од 2011. године, иако су трошкови здравствених услуга у међувремену значајно порасли усљед поскупљења медицинског и немедицинског материјала, лијекова, енергената, одржавања медицинске опреме и трошкова рада.

Како наводе из Фонда, измјене Правилника о висини и начину плаћања партиципације, које се примјењују од почетка године, а на захтјев здравствених установа, усмјерене су прије свега на секундарну и терцијарну здравствену заштиту, као и на коришћење служби хитне помоћи у нехитним стањима, при чему су уведени јасни заштитни механизми за осигуранике.

- Више од 50 одсто осигураних лица по неком основу не плаћа партиципацију. Плаћања су у потпуности ослобођени дјеца до 18 година, лица старија од 65 година, труднице и породиље, слијепа лица, обољели од ријетких и тешких болести, добровољни даваоци крви, пензионери са најнижом пензијом, ратни војни инвалиди, као и друге осјетљиве категорије - стоји у саопштењу.

Партиципацију, како је наведено, не плаћају ни пацијенти који се лијече од малигних болести, дијабетеса, хемофилије, епилепсије, мултипле склерозе и других тешких обољења, како у лијечењу основне болести, тако и компликација.

Новим правилником прецизирано је да се партиципација за болничко лијечење плаћа највише за 14 дана и износи 25 КМ по дану, односно 12 дана у Универзитетском клиничком центру РС и плаћа се 30 КМ по дану. Без обзира на дужину болничког лијечења и стварне трошкове здравствене услуге, максималан износ партиципације, истакли су у ФЗО, не може прећи 370 КМ.

Они подсјећају да је партиципација приход здравствених установа, а не Фонда те да он и даље без додатног оптерећења за осигуранике финансира најсавременије и најскупље здравствене услуге, од уградње кохлеарног имплантата, операција срца и уградње пејсмејкера, до сложених онколошких захвата, који по пацијенту коштају и више десетина хиљада марака. Истичу и да су измјенама исправљене одређене нелогичности у систему па се више не дешава да осигураници за поједине амбулантне или дијагностичке услуге плаћају већу партиципацију него за лијечење у болници.

Предсједник Актива директора јавних здравствених установа и директор Болнице Зворник Иван Поповић рекао је за "Глас" да је повећање партиципације било неминовно, јер цијене здравствених услуга нису мијењане годинама, иако су у међувремену знатно порасли сви трошкови рада здравствених установа.

- Партиципација за болничко лијечење била је девет марака по дану и није мијењана деценијама, док су у међувремену поскупјели лијекови, потрошни материјал, енергенти и све оно што је неопходно за функционисање болница. Ово повећање односи се искључиво на оне који и плаћају партиципацију, а њих је врло мало. Такође, дошло је и до корекције цијена одређених услуга, као што је лабораторија и слично - истакао је Поповић.

Директор Болнице "Србија" из Источног Сарајева Небојша Шешлија навео је да досадашња партиципација није била довољна да покрије ни основне трошкове боравка пацијената.

- Само трошкови хране и хигијене су далеко већи - рекао је Шешлија.

Директор Болнице Требиње Недељко Ламбета је оцијенио да ће ово повећање здравственим установама значити у покривању трошкова лијекова и потрошног материјала.

С друге стране предсједница Удружења потрошача "ТоПеер" из Добоја Снежана Шешлија сматра да је повећање партиципације само једно у низу од почетка године.

- Иако на први поглед не дјелује велико, у условима тешког стандарда грађана ово може утицати на њихову одлуку да избјегавају болничко лијечење - поручила је Шешлија.

НЕХИТНА СТАЊА

Из Фонда истичу да је уведена партиципација и у службама хитне помоћи за нехитна стања да би се спријечиле злоупотребе и обезбиједила већа доступност хитне медицинске помоћи онима којима је заиста потребна, уз јасно разграничење хитних и нехитних случајева кроз ИЗИС. Навели су да Фонд већ годинама преузима значајан терет финансирања здравства, иако Република Српска има једну од најнижих стопа доприноса те да су од 2020. године издвајања за домове здравља и болнице значајно повећана.

Пише: Данијела Бајић