Чувена мексичка сликарка и поп икона модерног доба – Фрида Кало, често је сликала себе окружену животињама, а осликавала их је и на гипсаном корсету, који је морала да носи због великих проблема са кичмом, као посљедице тешке саобраћајне незгоде у аутобусу, коју је доживјела са 18 година.

Због прележане дјечје парализе једна нога јој је већ била тања и краћа, а послије овог удеса дуго је лежала у болници, гдје је почела да слика аутопортрете и дефинитивно одустала од студија медицине. Оперисана је више од тридесет пута у животу. Будући да није могла да има дјецу, сву љубав усмјерила је на своје лутке и кућне љубимце: мајмуне, псе, папагаје, мачке, па чак и једно лане. Са Фридом је живјело и неколико мексичких бездлаких паса, ксолоитзуинтлија. Омиљени се звао Сињор Ксолотл.

Име је добио по астешком богу Ксолотлу, чувару ватре и подземног свијета (“итзуинтли” значи пас). Древни Астеци вјеровали су да је Ксолотловог пса бог створио да штити живе и да душе мртвих води кроз подземни свијет. Баш као и остали ксоло пси, и Фридини су били осјетљиви на њено ментално и физичко стање и честе промјене расположења, сходно великим боловима са којима је живјела, али и стресним ситуацијама које јој је приређивао обожавани али невјерни муж, сликар и муралиста Дијего Ривера. Пси су били изузетно пажљиви и заштитнички настројени према Фриди.

Ова раса је и иначе привржена, разиграна и топла на додир, не лиња се. Важе за одличне чуваре, не воле да буду усамљени и најчешће се везују само за једну особу. Према неким вјеровањима, посједују исцјелитељске моћи, па су у Централној Америци познати као “пси љекари”. Топлота њиховог тијела, која се интензивније осјећа јер немају заштитну длаку, наводно помаже људима у изљечењу артритиса и сличних болести. Будући да се зноје преко шапа, пикантерија је да уопште не гребу.

Вјерује се да је та древна раса настала прије три миленијума, природним генетским мутацијама. Према неким изворима, њихови преци потичу од паса који су пратили мигрантске народе преко Беринговог мореуза из Азије до Новог свијета. Дакле, припадају цивилизацији прије Колумба, а кости ксолоа пронађене су на Толтечким и гробним налазиштима Маја, старим 3.500 година. Аутохтони народи Мексика вјеровали су да ови пси штите домове од злих духова. Сахрањивани су са својим господарима како би им помогли да пронађу пут кроз подземни свијет.

Најпознатија Фридина слика са овим псом је “Љубавни загрљај Универзума, Земље (Мексика), мене, Дијега и Сињор Ксолотла” из 1949, која се налази на позадини новчанице од 500 мексичких пезоса. Саставни је дио приватне колекције Жака и Наташе Гелман и путује гостујући по свјетским музејима.

На композицији се у центру налази Фрида, распуштене косе и у црвеној хаљини, држећи Дијега Риверу у наручју као мајка дијете, што симболизује њену заштитничку природу и однос према Дијегу. На његовом челу насликано је треће око, које симболизује сликареве умјетничке визије и интелект. Дакле, Фрида га је видјела уједно као мудрог, али и дјетиње зависног. Црвена хаљина могла би да симболизује љубавну страст, наспрам мајчинских емоција.

Позадина слике приказује дуалне силе – свијетлу богињу (Земљу/Мексико) и тамну богињу (ноћ). Оне, опет мајчински, грле Фриду и Дијега, представљајући космичку равнотежу између живота и смрти, свјетла и таме. Сењор Ксолотл лежи испред Фриде и Дијега, на руци тамне богиње, и повезан је са преображајем и поновним рођењем. Наиме, Фрида је своје бездлаке псе сматрала духовним водичима. Из фигуре Земље капљу млечне сузе, које наглашавају мајчинску моћ и плодност природе, а призор надопуњује корјење које избија из шаке.

Иако није могла да изнесе ниједну трудноћу, или баш због тога, Фрида Кало је често сликала теме плодности. Поменуто уље на платну важи за једно од њених најинтроспективнијих и најмистичнијих дијела, које одражава и емоције сликарке, патњу и љубав према Ривери, али и у ком се комбинује надреализам са мексичком народном умјетношћу и претколумбовском митологијом. Све то га чини једним од њених најпрепознатљивијих радова.

Иначе, познато је да је Амерички кинолошки клуб признао првог пса ове расе 1887. године, али су у једном периоду постали толико малобројни да их је АКЦ одјавио као расу 1959. Били су на граници изумирања, док их данас има око 30.000 у свијету и важе за национално благо Мексика. АКЦ их је 2011. године вратио као расу и тренутно се убрајају међу популарније и скупље штенце. Цијена штенета се креће од 2.000 до 2.500 долара.

Постоје потпуно бездлаки примјерци, као и они који имају мало длаке на врху репа и главе. Имају наборано чело, глава и вилица су им издужене, очи могу да варирају од жуте до црне боје, а уши су усправне. Висина мужјака се креће од 51 до 76 цм, а тежина од 11 до 27 кг, док су женке нешто ниже и лакше. Има их у разним бојама попут црне, тиграсте, тамнобраон, бронзане и бакарно бијеле. Спокојни су, мирни, радосни, опрезни, уравнотежени, неповјерљиви према странцима.

Нарочито су популарни међу дјецом захваљујући Дантеу, ксоло јунаку из Дизни/Пиксар анимираног филма “Коко” (2017.). Такође, мексички фудбалски клуб Tihuana Ksoloitzuintles de Kaliente има ову расу као маскоту.