На оборцима Проклетија, током ратних година деведесетих, нису се борили само људи. Уз српске војнике на Кошарама стајали су и њихови највјернији сапутници, војни пси, који су дијелили свакодневицу, опасност и судбину својих јединица.

Кошаре, на тадашњој југословенско-албанској граници, постале су симбол тешке и неравноправне борбе вођене 1998/1999. године против такозване Ослободилачке војске Косова и НАТО савеза. На том мјесту живот је изгубило 108 младих војника, официра и српских резервиста.

Ово је прича о псима који су чували положаје, упозоравали на опасност, а многи од њих су трагично настрадали уз своје храбре војнике.

Један од њих био је и мајор Листер, који је страдао на Васкрс, 11. априла 1999. године. Тог дана, код Мусине куће, у засједи нападача прерушених у униформе војске СРЈ, живот су изгубили водник Иван Васојевић „Јагуар“, као и Предраг Богосављевић, Миленко Божић и Дарко Бјелобрк.

Црни је био службени пас на караули Кошаре од 1997. до 1999. године. Остао је упамћен као изузетно добро издресиран, истовремено опасан када је требало, али и као велика маза. Према свједочењима граничара, у посљедњој години службе исти су га посебно размазили.

Његовом заслугом, 30. септембра 1998. године, током прве велике засједе ОВК под командом Агима Рамаданија, у којој је страдало шест војника (Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић), спашен је капетан Горан Лозница. Иако тешко рањен, успио је да побјегне у шуму, гдје је потом изгубио свијест.

Црног убили пијани резервисти

Недуго потом, Црни га је нањушио и тиме му спасио живот, извукавши га из сигурне смрти.

Иако је био једини службени пас који је преживио пакао Кошара, Црни ипак није дочекао крај рата.

Тако је 15. јуна 1999. године, након повлачења граничара са Кошара у Батушу, док су чекали даљи распоред, заједно са војницима боравио у селу. Те вечери, доста резервиста и добровољаца прослављао је крај рата уз алкохол, што се и раније показивало као лош избор.

Када је Црни почео да лаје на групу видно пијаних резервиста, они су најприје реаговали бацањем камења. Како им се приближио и наставио да лаје, ситуација је ескалирала, репетирали су пушке и на лицу мјеста усмртили Црног.

За убиство војног лица (службеног пса) добили су четири године робије

Мало је недостајало да граничари линчују резервисте, али су официри на вријеме интервенисали и одмах их привели. Због убиства војног лица, односно службеног пса, осуђени су на четири године затвора.

Црни је истог дана сахрањен у Батуши, како би, како граничари кажу, и даље чувао границу.