Ово је невјероватна прича о псима који су чували српску војску на Кошарама деведесетих година, а многи од њих трагично су настрадали уз своје храбре војнике.

Рејон Кошаре, мjесто на тадашњој југословенско-албанско граници, гробница је 108 младих војника, официра и спрских резервиста који су 1998/1999. године водили неравноправну битку са такозваном Ослободилачком војском Косова и НАТО пактом.

У мору херојских прича и личних трагедија на обронцима Проклетија током агресије на СРЈ остале су у запећку приче о војним псима, који су вољели и чували војску, на крају и положили свој живот за више циљеве.

Један од њих је мајор Листер, који је посљедњи пут зацвилео на Васкрс 11. априла 1999. године, када су код Мусине куће у засједи шиптара преобучених у униформе војника СРЈ страдали и водник Иван Васојевић “Јагуар”, Предраг Богосављевић, Миленко Божић и Дарко Бјелобрк.

Други је Црни. Службовао је на караули Кошаре у периоду од 1997. до 1999. године. Упамћен је као добро издресиран пас, који је у исто вријеме био и опасан, али и велика маза. По свједочењима граничара, исти су га посљедње године баш размазили.

Захваљујући њему, 30. септембра 1998. године када је у првој великој засједи ОВК под вођством Агима Рамаданија страдало шест војника (Владимир Радоичић, Миладин Гобељић, Илија Павловић, Мирослав Јоцић и Милош Павловић), спашен је живот капетану Горану Лозници, који је тешко рањен успио да побјегне у шуму у којој се онесвјестио.

Црног убили пијани резервисти

Црни га је недуго затим нањушио, и капетан је тада спашен сигурне смрти.

Црни је једини службени пас који је преживео пакао Кошара, али није дочекао крај рата.

Наиме, 15. јуна 1999.године након што су се граничари повукли са Кошара у Батушу, чекајући даљи распоред, војници и Црни  шетали улицама Батуше. Доста резервиста и добровољаца прослављало је крај рата уз алкохол, што се доста пута у рату показивало као лош избор.

Црни је почео да лаје на неколико резервиста који су били толико пијани да су кренули да га гађају камењем. Након што им се Црни приближио и почео још више да лаје, резервисти репетирају пушке и на мјесто убијају Црног.

За убиство војног лица (службеног пса) добили су четири године робије

Веома мало је фалило да граничари линчују резервисте, међутим, дошли су официри који су резервисте одмах одвели на суђење. За убиство војног лица (службеног пса) добили су четири године робије.

Црни је истог дана сахрањен у Батуши, како би како граничари кажу, чувао границу.