Јавно предузеће „Путеви РС“ управља са 4.100 километара пута, а половина ниједном није рехабилитована. Путна мрежа у Српској је посљедњи пут поправљана од 2008. до 2012, и то у дужини од 1.000 километара.

На ово су упозорили ревизори Главне службе за ревизију јавног сектора у извјештају о ревизији учинка „Ефикасност прикупљања и коришћења накнада за јавне путеве при регистрацији моторних и прикључних возила“.

Заправо, ревизори су у извјештају потврдили сумње свих грађана, а то је да су наши путеви много већи узрок саобраћајних несрећа него што се то представља у јавности. При томе, на годишњем нивоу грађани приликом регистрације возила плаћају десетине милиона марака на име накнаде за јавне путеве.

Сумња у званичне податке

Такође, ревизори су посумњали у званичне податке по којима пут и околина пута као узрок саобраћајних незгода учествују са мање од један одсто. Сумњају јер фактор пута као узрок саобраћајних незгода на путевима у цијелој Европској унији учествује са 34 одсто. Они наводе да је методологија другачија, али ипак стање наших и путева у Европској унији, прије свега у западним земљама, готово је неупоредиво.

Саобраћајне незгоде у Српској сваке године као посљедицу имају значајан број погинулих и повријеђених, а нису занемариви ни трошкови. Само у 2018. на путевима у Републици Српској је забиљежено више од 10.000 саобраћајних незгода у којима је погинуло 130 људи. Више од 3.000 људи је лакше или теже повријеђено, а процијењени трошкови су већи од 150 милиона КМ.

Двије смрти на истом мјесту

Један од примјера са терена гласи овако: Полиција у Зворнику у информацији о стању пута, која је достављена управљачу пута у априлу 2016. године, између осталог наводи да су се двије од укупно три саобраћајне незгоде са смртним посљедицама догодиле на исти начин. У обје незгоде се аутомобил кретао из правца Зворника према Бијељини, при чему је након изласка из лијеве кривине, на мосту између насеља Брањево и насеља Пилица, дошло до слијетања у десну страну поред пута, при чему су се оба возила зауставила приликом удара у бетонски зид од пропуста који води породичној кући М.М, а оба возача су погинула на лицу мјеста.

На спорној дионици пута у мјесту Пилица припадници МУП обавјештавају о постојању 17 прикључних путева на магистрални пут и 13 бетонских пропуста неадекватно постављених с лијеве стране и десне стране пута.

Полицијски службеници за безбједност саобраћаја као најчешће узрочнике саобраћајних незгода наводе „неприлагођену брзину условима пута“. Овај појам службеници МУП са којима су ревизори обавили разговоре објашњавају као врло растегљив и неодређен појам, тако да га је лако означити као узрок многих саобраћајних незгода.

Не знају која је брзина прилагођена условима пута

Такође, полицијски службеници немају одговор на питање која би то брзина у датом тренутку била „прилагођена условима пута“ нити како се израчунава та брзина. Према њиховим изјавама, узрок наведеној пракси је у Закону о јавним путевима, гдје је прописано да управљач пута одговара за штету учињену корисницима путева који, осим усвојених стандарда пута, поштују и стање пута и околине.

Међутим, по изјавама одговорних у полицијским станицама, на суду је тешко доказати одговорност јавног предузећа „Путеви РС“ и неадекватно стање одређеног дијела пута.

Ревизори су дали неколико препорука надлежнима за безбједност саобраћаја. Од њих се очекује да дјелују одмах како би безбједност у саобраћају била боља, односно како бисмо имали што мање саобраћајних незгода, нарочито оних са смртним исходом.

У “Путевима РС” кажу да су они добили двије препоруке и да ће сачинити план отклањања неправилности, које ће проводити већ од ове године.

Исти рачун, различите бројке

Плаћање накнаде за јавне путеве при регистрацији моторних и прикључних возила регулисано је Уредбом, а до тада се овај намет плаћао на основу одлуке.

Износ прикупљених накнада је у сталном порасту. Тако је, по подацима „Путева РС“ и Пореске управе РС, у 2016. години прикупљено око 31,7 милиона КМ по овом основу, а у 2018. око 38,5 милиона КМ.

Међутим, ревизори нису могли да се увјере да ли је прикупљено новца онолико колико и треба. Подаци Пореске управе РС и Путева РС показују једно, Министарство саобраћаја и веза РС на бази података Информационог система техничких накнада процјењује други износ, док су ревизори приказали знатно већу процјену на основу извјештаја МУП о регистрованим возилима. Тако је, рецимо, разлика у 2018. између података „Путева РС“ и процјене ревизора готово 3 милиона КМ.

– Подаци о регистрованим возилима и обрачунатим и плаћеним накнадама се воде у три различите, међусобно повезане, базе података које дају различите податке о броју возила и податке о процијењеним, односно неплаћеним накнадама, од којих ниједна не може да обезбиједи потпуне информације о обавезама и степену наплате накнаде. Самим тим, није успостављен интегрисан и комплетан систем евидентирања и повезивања обрачуна и уплата који би омогућио ефикасне софтверске контроле – упозоравају ревизори.