Млади увијек треба да имају јасан циљ и да га прате те да се потруде да у својој земљи пронађу срећу и граде породицу, ријечи су двадесетосмогодишње Маје Милијаш из Српца, најмлађе жене са дипломом доктора наука у Републици Српској.

Ова Српчанка, која је недавно постала и мајка, каже да је њено прво признање током образовања, златна значка “Никола Тесла” за најбољег студента на Технолошком факултету у Бањалуци, био кључни моменат за будућност.

- На свечаној додјели награда сам се нашла заједно са колегама са 16 других факултета Универзитета у Бањалуци и тада сам схватила да смо тај успјех подијелили. То је био тренутак када сам била сигурна да ће мој позив бити бављење науком - казала је Маја.

Каже да су докторске студије дијелом биле логичан слијед догађаја након те награде.

- Данас могу рећи да сам задовољна и срећна. Чињеница да сам најмлађи доктор наука и тај осјећај да овај пут то прво мјесто припада само мени мој је путоказ за будућност у нашој земљи - казала је Маја.

На питање како проналази мотивацију Маја, која је звање дипломираног инжењера прехрамбене технологије стекла 2016. године, каже да су награде њен вјетар у леђа.

- Током студирања циљ је све вријеме био јако добро посложен у мојој глави. На Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци сам завршила први циклус студија, а након тога уписала сам се на мастер прехрамбеног инжењерства. У школској 2018/2019. години одлазим на Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, уписујем се на докторске студије на смјеру биотехнологија, а остало је историја - казала је са осмијехом на лицу Маја.

Иако се данас млада Српчанка може похвалити тиме што је докторске студије окончала са оцјеном десет, не крије да је овај пут тражио свакодневни труд и рад.

- Испити су изискивали много времена. Писање истраживачког рада који је уједно експериментални дио докторске дисертације, научних радова, трајао је четири године. Претходне четири године су резултовале одбраном докторске дисертације, чиме сам у децембру 2022. године стекла звање доктора наука технолошког инжењерства и постала најмлађа жена у нашој земљи са дипломом доктор наука -рекла је Маја.

Својом аутентичношћу посебно се истакла, због чега је добила бројне пословне понуде.

- На Технолошком факултету у Бањалуци радим као виши асистент, а члан сам и Удружења инжењера технолога Републике Српске и Удружења микробиолога Србије - навела је Маја.

Жеља јој је да свој труд и рад пренесе на своју кћерку и студенте који су јој били подршка на овом путу.

- Желим да мој рад и успјех буду добар примјер студентима који уче од мене, и оно најважније, све вријеме сам у глави имала жељу да оправдам повјерење своје породице, као и да, једног дана, моја кћерка може да вјерује да марљивост и упорност имају своју вриједност и да је потребно чекати прави тренутак да неко тај труд препозна на прави начин - рекла је Маја.

Лабораторија

Експериментални дио докторске дисертације захтијевао је рад најмање пет дана у седмици, а немали број пута Маја је и викендом одлазила до лабораторије.

- Вечери су биле предвиђене за низ прорачуна и обрађивање резултата. Данас, кад дисертацију држим у својим рукама, свјесна сам захтјевности експеримента, а сјећам се и осјећаја када сам произвела и анализирала посљедњу 324 боцу вина која је означавала и крај експерименталног дијела - рекла је Маја.

Аутор: Јована Ивановић