- Доста спортиста дијели мишљење са мном али, нажалост, зависе од некога. Плаше се санкција. Ако ћу ја сада рећи да се не смијем прекстити да би добио медаљу онда нећу пристати на то. Бог ми је дао много. То сматрам и неким тестом, да видимо какви смо људи -  рекао је Мајдов у подкасту Срне.

Он сматра да је све раније испланирано, с обзриом на то да је најуспјешнији Србин у овом спорту, јер је свјетски и европски шампион, што је до сада само тројици џудиста пошло за руком.

- Оно што ја нисам хтио да прихватим и, генерално, што мој карактер и наш српски народ не може да прихвати, то је да ми играмо по њиховим правилама. Њихово правило да ја као православни хришћанин не смијем да се прекристим, то никад нећу прихватити - истакао је Мајдов.

Он је навео да на тај начин тражи и помоћ Бога у сваком мечу, јер је ријеч о физичком контакту и повреде су честе, а неке и кобне по џудисте.

- Ја не знам да ли ћу из тог меча изаћи жив, здрав, да ли ћу остати непокретан. Имамо ми кућу, породицу, имамо и неке, да кажем, битније ствари у животу. Тако да, увијек кад имам потребу ја се прекрстим. Није случајно што ме Бог ставио у ово искушење. Дао ми је стварно доста у мојој каријери - четири европске и три свјетске медаље - рекао је Мајдов.

Он је оцијенио да је на сцени прогон хришћана, што се могло видјети и на отварању Олимпијских игара у Паризу, када су, како каже, представљане вриједности које треба да буду на срамоту, а не на понос.

- Почело је од ЛГБТ застава. То су неке ствари којима се противим. Ти људи нека раде шта хоћете, али немојте мени наметати. То су неке западне вриједности које долазе, које се тотално противе мом размишљању и хришћанству - истакао је Мајдов.

Подршка породице, дисциплина и истрајност кључни су за успјех

Мајдов каже да му је подршка породице, родитеља Љубише и Биљане, као и брата Стефана, била главни ослонац у каријери, те додаје да је иза њих 25 година тешког рада и труда.

- Успјели смо, хвала Богу, да урадимо све. Кроз неки наш фанатизам, кроз наших 25 година труда, рада, препрека и тих неких ствари. Имам два сина - Лазара и Василија, као и Ању који су ми ослонац и преузели су доста обавеза да можемо наставити овим путем - каже Мајдов.

Наводи да без истрајности и дисциплине нема успјеха и да је управо породица та која чини баланс и усмјерава појединца на прави пут.

- Ко год каже да сам може нешто направити, не може. Ништа човјек не може сам и мора имати подршку породице. Никада не бих био то што јесам да није било њих. Морате имати благослов и да уз помоћ Бога остварујете успјехе - поручио је Мајдов.

Он је рекао да је и пораз лекција, те да брзина којом се спортиста врати у тренинг и припреме за наредни меч одређује шампиона.

- Теби пулс сваки дан мора да пређе 200. Да дигнеш тоне и тоне терета да би био компетативан, да би се борио на врху. Зато нису сви шампиони. Зато не може бити стотину првака свијета. Зато је постао шампион онај који највише ради, који је највише трпио и који је најбрже могао направити ресет. Дисциплина те држи да наставиш даље - истакао је Мајдов.

Говорећи о спорту у Републици Српској, Мајдов је мишљења да је заснован на личном ентузијазму појединца, посебно у индвидуалним спортовима.

- Шампионе које имамо су производ фанатизма, дјеца која су, да тако назовем, луђаци, који су ненормално спремни да тренирају. Има тих појединаца, али нема довољно колико би требали да имамо - наводи Мајдов и додаје - Вријеме Мајдова ће проћи. Ко остаје иза мене? Нико. Вријеме Тијане Бошковиће ће проћи. Ко остаје иза? Нико. То је оно што мене боли. Нисам битан ја. Ја сам успио. Али, морамо да направимо будуће шампионе, мора се направити систем. 

Три тренинга дневно су рутина, није се лако спремити за седам мечева у једном дану

Мајдов каже да свакодневно тренира три пута, те да му дан почиње са јутарњим тренингом и устајањем у 9.00 часова, док се радни дан завршава у поноћ, када долази кући из сале за тренинг.

- Ти изађеш четвороношке из сале, јер буквално такав је принцип да дижеш форму. Мораш да будеш спреман. Тоне и тоне дигнеш, али све је то на неком великом пулсу. Не знам, много је захтјевно. Ко је присуствовао, ко је гледао и ко се бави професионално било којим спортом зна да то није баш обични тренинг, али и да је сан веома битан - каже Мајдов.

Он напомиње да све ово мора да буде рутина, да би појединац био спреман за бројне мечеве који се одржавају у истом дану.

- Ти можеш имати седам мечева у једном дану. Почнеш ујутро у девет па завршиш увече у девет. Ти мораш буквално 12 сати да будеш фокусиран на максимуму. Притом, што имаш у једном дану пет, шест, седам мечева. То генерално није хумано. То баш није лако, али мораш имати Божији благослов, да вас Бог чува тог дана - рекао је Мајдов.

Спорт ми је донио значајна познанства, поносан сам на пријатељство са Ђоковићем

Мајдов каже да му је џудо отворио врата свијета и да има пријатеље на свим континентима, на шта је посебно поносан.

Он је истакао да је поносан на чињеницу да је упознао и склопио пријатељство са највећим српским и свјетским спортистом Новаком Ђоковићем.

- То је мој пријатељ и поносно то кажем. Велики шампион у спорту, према мом мишљењу, шампион је и у животу, срећан човјек. Он је био и на мојој свадби и то му нећу заборавити никад. Драго ми је што је успио да узме олимпијско злато. То је менталитет шампиона и то је оно што је мотивација свима нама - истакао је Мајдов.

Мајдов је у подкасту Срне имао и поруку за младе спортисте, али и оне који тек треба да крену у школу и одраде прве тренинге.

- Све је поплочано тешким радом, повредама, успонима, рушењима, али је важно устати када ти се сруши свијет. Битно је да истрајеш у свом циљу, да будеш константан, да идеш изнова и изнова и да вјерујеш у себе. Морамо бити добри људи. Морамо поштовати своје родитеље. Важна је и вјера, важно је вјеровати у Бога - нагласио је Мајдов.