Džudista Nemanja Majdov iz Istočnog Sarajeva, svjetski i evropski šampion, rekao je za Srnu da mu je od trenutne suspenzije važnije da se izbori za pravo na ispoljavanje vjerskih osjećanja, te navodi da kao hrišćanin ne može da ne reaguje na nepravdu kao što je ova koja mu je pričinjena na Olimpijadi u Parizu, kada se prekrstio prije meča i dobio zabranu učestvovanja na turnirima od pet mjeseci.
- Dosta sportista dijeli mišljenje sa mnom ali, nažalost, zavise od nekoga. Plaše se sankcija. Ako ću ja sada reći da se ne smijem prekstiti da bi dobio medalju onda neću pristati na to. Bog mi je dao mnogo. To smatram i nekim testom, da vidimo kakvi smo ljudi - rekao je Majdov u podkastu Srne.
On smatra da je sve ranije isplanirano, s obzriom na to da je najuspješniji Srbin u ovom sportu, jer je svjetski i evropski šampion, što je do sada samo trojici džudista pošlo za rukom.
- Ono što ja nisam htio da prihvatim i, generalno, što moj karakter i naš srpski narod ne može da prihvati, to je da mi igramo po njihovim pravilama. Njihovo pravilo da ja kao pravoslavni hrišćanin ne smijem da se prekristim, to nikad neću prihvatiti - istakao je Majdov.
On je naveo da na taj način traži i pomoć Boga u svakom meču, jer je riječ o fizičkom kontaktu i povrede su česte, a neke i kobne po džudiste.
- Ja ne znam da li ću iz tog meča izaći živ, zdrav, da li ću ostati nepokretan. Imamo mi kuću, porodicu, imamo i neke, da kažem, bitnije stvari u životu. Tako da, uvijek kad imam potrebu ja se prekrstim. Nije slučajno što me Bog stavio u ovo iskušenje. Dao mi je stvarno dosta u mojoj karijeri - četiri evropske i tri svjetske medalje - rekao je Majdov.
On je ocijenio da je na sceni progon hrišćana, što se moglo vidjeti i na otvaranju Olimpijskih igara u Parizu, kada su, kako kaže, predstavljane vrijednosti koje treba da budu na sramotu, a ne na ponos.
- Počelo je od LGBT zastava. To su neke stvari kojima se protivim. Ti ljudi neka rade šta hoćete, ali nemojte meni nametati. To su neke zapadne vrijednosti koje dolaze, koje se totalno protive mom razmišljanju i hrišćanstvu - istakao je Majdov.
Podrška porodice, disciplina i istrajnost ključni su za uspjeh
Majdov kaže da mu je podrška porodice, roditelja Ljubiše i Biljane, kao i brata Stefana, bila glavni oslonac u karijeri, te dodaje da je iza njih 25 godina teškog rada i truda.
- Uspjeli smo, hvala Bogu, da uradimo sve. Kroz neki naš fanatizam, kroz naših 25 godina truda, rada, prepreka i tih nekih stvari. Imam dva sina - Lazara i Vasilija, kao i Anju koji su mi oslonac i preuzeli su dosta obaveza da možemo nastaviti ovim putem - kaže Majdov.
Navodi da bez istrajnosti i discipline nema uspjeha i da je upravo porodica ta koja čini balans i usmjerava pojedinca na pravi put.
- Ko god kaže da sam može nešto napraviti, ne može. Ništa čovjek ne može sam i mora imati podršku porodice. Nikada ne bih bio to što jesam da nije bilo njih. Morate imati blagoslov i da uz pomoć Boga ostvarujete uspjehe - poručio je Majdov.
On je rekao da je i poraz lekcija, te da brzina kojom se sportista vrati u trening i pripreme za naredni meč određuje šampiona.
- Tebi puls svaki dan mora da pređe 200. Da digneš tone i tone tereta da bi bio kompetativan, da bi se borio na vrhu. Zato nisu svi šampioni. Zato ne može biti stotinu prvaka svijeta. Zato je postao šampion onaj koji najviše radi, koji je najviše trpio i koji je najbrže mogao napraviti reset. Disciplina te drži da nastaviš dalje - istakao je Majdov.
Govoreći o sportu u Republici Srpskoj, Majdov je mišljenja da je zasnovan na ličnom entuzijazmu pojedinca, posebno u indvidualnim sportovima.
- Šampione koje imamo su proizvod fanatizma, djeca koja su, da tako nazovem, luđaci, koji su nenormalno spremni da treniraju. Ima tih pojedinaca, ali nema dovoljno koliko bi trebali da imamo - navodi Majdov i dodaje - Vrijeme Majdova će proći. Ko ostaje iza mene? Niko. Vrijeme Tijane Boškoviće će proći. Ko ostaje iza? Niko. To je ono što mene boli. Nisam bitan ja. Ja sam uspio. Ali, moramo da napravimo buduće šampione, mora se napraviti sistem.
Tri treninga dnevno su rutina, nije se lako spremiti za sedam mečeva u jednom danu
Majdov kaže da svakodnevno trenira tri puta, te da mu dan počinje sa jutarnjim treningom i ustajanjem u 9.00 časova, dok se radni dan završava u ponoć, kada dolazi kući iz sale za trening.
- Ti izađeš četvoronoške iz sale, jer bukvalno takav je princip da dižeš formu. Moraš da budeš spreman. Tone i tone digneš, ali sve je to na nekom velikom pulsu. Ne znam, mnogo je zahtjevno. Ko je prisustvovao, ko je gledao i ko se bavi profesionalno bilo kojim sportom zna da to nije baš obični trening, ali i da je san veoma bitan - kaže Majdov.
On napominje da sve ovo mora da bude rutina, da bi pojedinac bio spreman za brojne mečeve koji se održavaju u istom danu.
- Ti možeš imati sedam mečeva u jednom danu. Počneš ujutro u devet pa završiš uveče u devet. Ti moraš bukvalno 12 sati da budeš fokusiran na maksimumu. Pritom, što imaš u jednom danu pet, šest, sedam mečeva. To generalno nije humano. To baš nije lako, ali moraš imati Božiji blagoslov, da vas Bog čuva tog dana - rekao je Majdov.
Sport mi je donio značajna poznanstva, ponosan sam na prijateljstvo sa Đokovićem
Majdov kaže da mu je džudo otvorio vrata svijeta i da ima prijatelje na svim kontinentima, na šta je posebno ponosan.
On je istakao da je ponosan na činjenicu da je upoznao i sklopio prijateljstvo sa najvećim srpskim i svjetskim sportistom Novakom Đokovićem.
- To je moj prijatelj i ponosno to kažem. Veliki šampion u sportu, prema mom mišljenju, šampion je i u životu, srećan čovjek. On je bio i na mojoj svadbi i to mu neću zaboraviti nikad. Drago mi je što je uspio da uzme olimpijsko zlato. To je mentalitet šampiona i to je ono što je motivacija svima nama - istakao je Majdov.
Majdov je u podkastu Srne imao i poruku za mlade sportiste, ali i one koji tek treba da krenu u školu i odrade prve treninge.
- Sve je popločano teškim radom, povredama, usponima, rušenjima, ali je važno ustati kada ti se sruši svijet. Bitno je da istraješ u svom cilju, da budeš konstantan, da ideš iznova i iznova i da vjeruješ u sebe. Moramo biti dobri ljudi. Moramo poštovati svoje roditelje. Važna je i vjera, važno je vjerovati u Boga - naglasio je Majdov.