Небојши Ерићу (50) из Пљешевице код Рогатице, који израђује уникатни намјештај, ни по квалитету ни по обиму нема равног не само у општини Рогатица, него ни на подручју сарајевско-романијске регије па и шире.

Овај несуђени аутомеханичар, за шта је стекао квалификацију у Школи са практичном обуком при Средњошколском центру у Рогатици, и војник, јер је као борац прве категорије из рата наставио службу у Оружаним снагама БиХ, постаје све познатији и траженији као стваралац који даје нови живот необичном и најчешће одбаченом дрвету.

Од ораха, како сам каже, што старијег то боље, храста, јавора, јасена, липе, али и трешње и стабала другог племенитог растиња, а да нису из породице четинара, ствара необичне и јединствене комаде намјештаја које је немогуће поновити.

- Љубав према дрвету носим од малих ногу, а да се бавим дрводјељством почео сам случајно, шетајући дубодолинама, јаругама, шумама и шумарцима пространих Борика и осталим подручјем широм Рогатице и околине.  Вођен животним опредјељењем да стварам нешто ново од нечега што је одбачено и да учим од људи, животиња и биљака, примијетио сам разна и необична стабла дрвећа посебно пањеве, у којима сам “виђао” јединствене фигуре, понекад и животиња. Почео сам их сакупљати и у слободно вријеме, уз доста труда, дорађивати и из хобија излагати оку радозналаца, у почетку пред властитом кућом и у дворишту - прича за “Глас” Ерић.

Тај хоби је временом прерастао у професију и Ерић је почео да израђује предмете од дрвета у стилу рустикале, у првом реду као опрему за домаћинство и угоститељство.

- Ријеч је о разним сталцима укључујући и троношце, столовима различите величине и облика, обичних и брачних кревета, капијама и оградама, мањим и већим витринама све уникатног рустикалног изгледа и углавном различитог облика. Све су то оригинали без копија - наглашава Ерић.

Број тих предмета, његове визије и руку дјело, растао је из године у годину. Са њима је расло и интересовање околине за намјештај који је у почетку поклањао или продавао за ситне паре.

- И тако се за моје производе чуло и ван наше Рогатице. Посебан интерес је дошао након што сам урадио владичанске столице за цркву Свете Тројице у Рогатици и Светог Јована Крститеља на Црквинама код Борика. Једна столица отишла је и у Пожегу у Србији, а имам наруџбу и за још једну те иконостас. Са њима су, приде, отишли или ће отићи, надам се, и неки други моји производи - истиче Ерић.

Да његов ручни рад добија на популарности показује и чињеница да је тренутно ангажован на изради ентеријера и интеријера једне нове прекрасне викендице на Борикама.

- Чим овдје завршим посао, идем у другу викендицу на подручју Фоче, а стижу понуде и за неке друге иако је моја жеља да урадим што више појединачних предмета од којих би направио сталну галерију овдје у мојој Пљешевици и Рогатици и са којом бих излазио на сајмове намјештаја и сличне манифестације - прича Ерић.

При томе, истиче, добро би дошла подршка општине, посебно Туристичке организације, па можда и Републике Српске.

- Јер, није лако носити и превозити један астал, капију или неки други предмет од пуног ораховог, храстовог или неког другог племенитог дрвета - додаје он.

Пише: Сретен Митровић